Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како реорганизовати робне резерве

Због кризе на тржишту хране већина држава ће повећавати залихе без обзира на то да ли извозе или увозе жито, а то ће важити и за Србију, каже Здравко Шајатовић
(Фото EPA-EFE/Darek Delmanowicz)

Актуелна ситуација на светском тржишту хране манифестује се великим растом цена али и све већим тешкоћама у међународном промету и дистрибуцији, наводи се у последњем извештају Организације за храну и пољопривреду (ФАО).

Ова криза погађа и тржиште пшенице, а у удружењу „Житоунија” подсећају да је већ другу годину светска потрошња жита од 791 милион тона, већа од производње која износи 778 милиона тона. То је само један од разлога скока цена, а наводе и друге узроке попут прекомерне примарне емисије новца у условима стагнације и пада привредне активности (БДП) у току 2020. године, „пуцање” дистрибутивних ланаца, рат Русије и Украјине – које са око 30 одсто учествују у светском извозу пшенице…

Битни фактори су и енормни раст цена енергије, раст трошкова транспорта и поскупљење минералних ђубрива, који су важни за остваривање приноса жита.

– На светском тржишту пшенице, грубо речено, постоје две групе држава: земље нето извознице ове житарице, којима припада и Србија и земље увознице. Екстремни пример је Кина која располаже залихама пшенице од 142 милиона тона, што је половина светских резерви које су тренутно 278 милиона тона и та количина покрива њихову годишњу потрошњу. Са друге стране, у ЕУ су залихе око 11 милиона тона, што једва подмирује њихову просечну месечну потрошњу – каже за „Политику” Здравко Шајатовић директор удружења „Житоунија”.

Додаје да је сасвим је сигурно да ће актуелна криза на тржишту хране подстаћи већину држава, без обзира на то да ли извозе или увозе жито, да повећају ниво залиха. Овакви потези су очекивани, јер све државе желе да осигурају стабилност снабдевања сопствених тржишта овом стратешком сировином.

Према његовом мишљењу, то ће важити и за Србију због чега у том удружењу сматрају да је потребно што пре реорганизовати робне резерве и прилагодити их актуелној ситуацији.

– Робне резерве Србије, односно текуће робне резерве а не стратешке, у свом досадашњем раду испољиле су знатне слабости. Зато се намеће потреба за хитном реорганизацијом – наводи Шајатовић. Због тога ће удружење надлежнима изнети своје предлоге како би ово могло да се уради јер сматрају да би такве измене допринеле ефикасности и сигурности функционисања њиховог рада.

Један од предлога је и да влада робним резервама забрани давање такозваних позајмица пшенице у њиховом власништву. Сматрају да је за тај посао потребно изабрати најквалитетније складиштаре, а да би приоритет требало да имају бетонски силоси, уз вођење рачуна о доброј територијалној покривености складишта као и њиховој техничкој опремљености за евентуалне потребе брзог пражњења и дислокације робе.

– Складиштарима треба обезбедити економски интерес за чување државне робе, односно плаћање месечног лагера по редовним тржишним ценама. Наш предлог је да то буде 0,8 одсто, без обрачуна и плаћања ПДВ-а на лагер државне робе – наглашава Шајатовић.

Напомиње да је потребно и да се роба у власништву робних резерви чува у посебним силосним ћелијама, на којима ће стајати јасна ознака да се у њима складишти оно што је у државном власништву, што искључује могућност мешања са туђом робом.

Приликом улаза и излаза државне пшенице требало би обавезно обрачунавати квалитет и примењивати све неопходне мере како би се тај квалитет одржао. Складиштарима би требало омогућити занављање пшенице (половина у мају, а половина у јуну) с тим да се за те месеце плаћа само пола трошкова лагера.

– Државну пшеницу у силосима о трошку робних резерви треба осигурати код осигуравајућих кућа од свих стандардних ризика – наводи Шајатовић. Додаје да би тржишна и пољопривредна инспекција требало редовно да контролише државну робу у погледу очувања квалитета, а нарочито да обавља редовне тестове физичке верификације постојања државне робе на лагеру у уговореним количинама.

Према оцени представника „Житоуније” ниво робних резерви пшенице треба утврдити у износу тромесечне потрошње у Србији од 270.000 до 300.000 тона. Када је реч о интервенцијама на тржишту пшенице, Шајатовић наглашава да треба обезбедити поштовање Закона о робним резервама, што значи да по закључку владе о неопходности и обиму интервенције на тржишту, треба интервенисати продајом или куповином пшенице по тржишним ценама на основу јавног позива.

– Приоритет у куповини, или евентуалној услужној мељави пшенице, под истим условима имали би овлашћени складиштари робних резерви. У случају продаје робе у власништву робних резерви, треба задржати могућност да се тај новац не уплаћују на рачун државног буџета, већ робних резерви – каже наш саговорник.

Према његовом мишљењу, тако би се формирао одређени фонд трајних обртних средстава, неопходних за ефикасне интервенције робних резерви у случају потребе стабилизације тржишта, као и куповине одређене робе за допуну резерви.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радовановић Милан
Да бих имали Пшенице и Кукуруза за нашу Државу Србију мора обавезно да се Господа Министри отпочну да раде на Каналисању река широм Србије. За одбрану од Града, да се ископају дубоки бунари да се убаце цеви и јаке Пумпе да бих могло да се залива за време суше кукуруз Воће и Поврће исхрана стоке односно испаше. Тада бих србија могла да извози и кукуруз и пшеницу. Овако увозимо а наше њиве у шипражју. Само што Министри неће да плате Пољопривреднику пшеницу и кукуруз тј. да одкупи месо млекаре итд.
geras
pa, za početak zabraniti raznim marjanima i ostalim rističevićima da čuvaju žitarice .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.