Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Код нас се тек гради традиција свирања на оргуљама

Награда „Деспот Стефан Лазаревић” је као светионик, којим Маја Смиљанић Радић поручује да само бескрајна љубав и огроман рад јесу идеали које треба следити у животуЦИТАТ: Маја Смиљанић Радић: У звуку оргуља пронашла сам одраз властитог бића
Маја Смиљанић Радић (Фото лична архива)

Овa изузетна награда „Деспот Стефан Лазаревић” је мој лични светионик којим својим студентима, али и свом сину поручујем да само бескрајна љубав и огроман рад јесу неприкосновени идеали које треба следити у животу, каже Маја Смиљанић Радић, солисткиња на оргуљама и педагог на ФМУ, добитница поменутог признања града Београда за 2021. поводом концерта „Дела српских композитора за оргуље”, одржаног прошле године у оквиру 21. Међународног престоничког фестивала „Дани оргуља”.

Маја Смиљанић Радић дипломирала је и магистрирала Оргуље на ФМУ у Београду, у класи професора Андрије Галуна. Усавршавала се у Швајцарској, Белгији, Француској и Пољској. Наступала је као солиста, камерни и оркестарски музичар у земљи и иностранству, на значајним фестивалима. Са Ненадом Радићем, пијанистом, одржала је својевремено успешну концертну турнеју у САД и Канади. Оставила је траг и у музичком новинарству на Радио Београду и ТВ Студио Б, бавила се и музичком критиком у више дневних листова, а сада је поново, после дуже паузе, музичка критичарка нашег листа. О актуелном признању и значењу које оно има за њену каријеру Маја Смиљанић Радић додаје:

– Мада сам награду „Деспот Стефан Лазаревић” добила за један одређени концерт, заправо је доживљавам као да ми је додељена за животно дело, за 35 година бављења оргуљама. Ово је признање и мом покојном професору Галуну, који је основао одсек за оргуље на ФМУ у Београду и Академији уметности у Новом Саду, али и свим генерацијама студената. Свирање оргуља представља велики изазов и у богатијим и уређенијим срединама, а у нашој нарочито. У основи свега јесте етикетирање оргуља као црквеног инструмента, те су оне у Србији, у историјском контексту, страдавале подједнако у свим друштвено-историјским превирањима, само су се много спорије од истих опорављале. Величина самог (па и најмањег) инструмента, као и акустичка специфичност простирања звука и спајања у звучним тачкама захтева простор одређених димензија, кубатуре и врсту ентеријера. То јесте један од разлога што су оргуље свој дом првенствено нашле под окриљем цркве, али и што су саставни део архитектонике концертног простора. Такође, одржавање оргуља је изузетно скупо. Зато се у нашој средини тек гради традиција свирања на оргуљама.

О програму концерта који је награђен и избору дела домаћих композитора наша саговорница истиче:

– Српска оргуљска музика је моје интимно „послушање”. Наши аутори су бојажљиво почели да показују интерес за оргуље тек седамдесетих година прошлог века и то пре свега захваљујући чињеници да су двојица од њих, Властимир Трајковић и Иван Јевтић, били ученици великог Оливијеа Месијана. Куриозитет је да је прво оргуљско дело у нашој средини настало из пера православног свештеника Миливоја Црвчанина, који је по узору на свог савременика руског композитора Александра Гречанинова, написао „Духовну концертантну музику”, дело литургијског карактера са водећом улогом оргуља. Наши аутори су написали невелик број композиција за овај инструмент, користећи различите композиционе технике, али се та дела могу сврстати у ризницу светске оргуљске литературе. Од звука православног осмогласника, преко минималистичког израза до постмодернизма, свим овим ауторима заједничко је дивљење према звучним могућностима „краљице инструмената”. Радећи на овим делима, много сам научила.

На питање зашто се определила баш за овај инструмент, наша саговорница истиче:

– Био је то за мене компромисни избор, после неуспеха на пријемном испиту за клавир. И тај „неуспех” који је из основа променио мој живот, заправо је постао мој највећи успех. Свирање на оргуљама у потпуности се разликује од свирања на било ком другом инструменту са диркама, због чињенице да може да има од једне до пет клавијатура, да свирамо обема ногама потпуно равноправно као и рукама, а у добијању различитих звучних комбинација учествују на десетине такозваних регистара и других помагала. Литература за соло оргуље је огромна, и обухвата период од раног барока до данас. У звуку оргуља пронашла сам одраз властитог бића.

Писање је још једна њена страст и начин изражавања, а о музичкој критици, по којој је знају наши читаоци, каже:

– Музичка критика једног уметничког извођења јесте заправо једино и трајно сведочанство, а прву сам објавила 1993. Лично осећам потребу и одговорност да у критичком осврту пружим другачију, двоструку перспективу. Као критичару, који је и сам извођач, најважнији ми је емоционални одговор на интерпретацију, који у мом случају долази и из оног дела мог бића које је на сцени, једнако као и оног у публици.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marija Bruštulin
Baš mi je drago! Despot Stefan Lazarević je bio veliki ljubitelj orgulja i posebno kompozitora Johana Sebasitiana Baha!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.