Тајне преговоре руских и украјинских генерала у ЕУ виде као трачак наде

БРИСЕЛ – У круговима Европске уније сматра се да сазнање о тајним преговорима руских и украјинских генерала на кључним положајима представља „трачак наде, иако танушан”, за обуставу рата у Украјини, пише италијански лист Република.

„Они најбоље знају како би се расплело већ веома замршено ратно клупко”, додаје римски дневник, преноси Бета.

Република наводи да „контакти међу тим официрима буде неку наду Европљанима”, иако из Вашингтона стижу процене америчких обавештајних и безбедносних челника да се руски председник Владимир Путин „припрема за дуги рат” у Украјини.

Директорка америчког Националног обавештајног тела Еврил Хејнс пренела је у америчком Конгресу закључке да нема изгледа за дипломатско решење сукоба све док и Русија и Украјина „верују да могу однети победе на бојном пољу”.

Париз и Берлин и даље сматрају да треба потражити начине да се дипломатијом заустави рат, а рачуна се и на улогу Кине за преговоре о мировном споразуму.

Италијански премијер Марио Драги рекао је у Вашингтону председнику Џозефу Бајдену да се мора истрајати у настојањима да се склопи примирје и покрене мировни процес, чак и ако се настави са санкцијама Русији.

И док Вашингтон истрајава на томе да рат у Украјини мора довести до „стратегијског пораза Русије”, како пише француски лист Монд, Драги је Бајдену ставио до знања да „људи питају како се могу зауставити ти крвави сукоби”, да је то „у овом часу веома тешко сагледати”, али да се „мора помно мислити како да се то постигне”.

Међутим, Еврил Хејнс је предочила члановима Конгреса да Путин „изгледа смера да посегне за много драстичнијим потезима идућих месеци” и да то „рат може гурнути у непредвидиво жешће заоштравање”.

У круговима ЕУ с великом забринутошћу се разматра како спречити распламсавање и нарочито ширење рата на друга подручја, подвлачи Република, уз напомену да се у Бриселу сумња да је Кина већ почела да испоручује наоружање Русији.

У извештајима других ЕУ медија истовремено се указује на то да Вашингтон настоји да обезбеди још 40 милијарди долара помоћи Кијеву, а Еврил Хејнс процењује да Москва има за циљ „заузимање ширег подручја од Донбаса и присаједињење области Херсона на југу, где су кључне резерве воде за Крим, као и успостављање копненог моста ка Придњестровљу, што би било крајње тешко остварљиво”.

Оно што највише брине и Европљане и Американце је, како се наводи, да ће идућих недеља у жижи руских војних операција бити настојања да се униште аеродроми и друмски и железнички путеви западних испорука наоружања Кијеву.

Европљани су са великом пажњом примили америчке процене да „неизвсност ратних операција тај сукоб јасно води у дуги рат исцрпљивања, уз неподударност Путинових амбиција и садашњих конвенционалних војних способности руске војске, тако да у идућим месецима све може водити ка напредвидивом заоштравању”.

Али, ако већ руски и украјински генерали макар и тајно разговарају, зашто не би политичари и дипломатије Запада, Русије, па и Кине, кренули у трагање за обуставом рата, размишљање је званичника у Бриселу.

При томе се указује на став председавајућег ЕУ, шефа француске државе Емануела Макрона „да се не сме заборавити да за преговарачким столом морају бити и Украјина и Русија ако сутра треба да се изгради мир”.

А то неће бити постигнуто „ни ниподаштавањем, ни искључивањем једне стране, нити понижавањем”, указао је Макрон и подвукао да они „помажу Кијев, али нису у рату с Русијом”.