Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли и професори факултета надзирати полагање матуре

Фо­рум бе­о­град­ских гим­на­зи­ја пред­ло­жио је да на др­жав­ној ма­ту­ри дежурају сред­њо­школ­ски и уни­вер­зи­тет­ски на­став­ни­ци, би­ра­ни по конкурсу и до­дат­но пла­ће­ни за тај по­сао
Де­жур­ства би тре­ба­ло да бу­ду ствар пре­сти­жа (Фо­то М. Си­мић Ми­ла­ди­но­вић)

Др­жав­на ма­ту­ра ко­ја тре­ба да за­ме­ни при­јем­не ис­пи­те за упис на фа­кул­те­те, да бу­де спр­о­ве­де­на на на­ци­о­нал­ном ни­воу, да објек­тив­но вред­ну­је зна­ње ђа­ка, омо­гу­ћи им јед­на­ке шан­се за на­ста­вак шко­ло­ва­ња, на ви­де­ло из­не­се мањ­ка­во­сти и уна­пре­ди ква­ли­тет пре­ду­ни­вер­зи­тет­ског школ­ства – нео­п­ход­на је обра­зов­ном си­сте­му Ср­би­је.

То је по­ла­зна тач­ка око ко­је ни­је би­ло спо­ра из­ме­ђу прак­ти­ча­ра из учи­о­ни­ца и до­но­си­ла­ца од­лу­ка на ју­че­ра­шњем са­стан­ку пред­став­ни­ка Фо­ру­ма бе­о­град­ских гим­на­зи­ја (ФБГ) и Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. На­из­глед одр­жан у не­вре­ме, по­сле дру­гог пи­ло­ти­ра­ња ве­ли­ке ма­ту­ре а пред сме­ну про­свет­не вла­сти, овај су­срет и раз­го­вор ипак би мо­гао да из­не­дри из­ме­не у пра­ви­ли­ма бу­ду­ће про­ве­ре зна­ња.  

− Фо­рум је из­нео пред­ло­ге ко­ји би мо­гли би­ти при­хва­тљи­ви и уни­вер­зи­тет­ској за­јед­ни­ци уко­ли­ко би се од­ре­кла тог по­ма­ло ели­ти­стич­ког ста­ва да на­про­сто не­ма по­ве­ре­ња у пре­ду­ни­вер­зи­тет­ски си­стем, ко­ји ни­је екс­пли­цит­но ис­ка­зан али се на­слу­ћу­је. Пред­ло­жи­ли смо да у де­жур­ству на др­жав­ној ма­ту­ри, као и у пре­гле­да­њу те­сто­ва, осим сред­њо­школ­ских уче­ству­ју и уни­вер­зи­тет­ски на­став­ни­ци, а да су­пер­ви­зо­ри бу­ду ис­кљу­чи­во из ре­да ака­дем­ске за­јед­ни­це. Ан­га­жо­ва­ње у про­це­су спр­о­во­ђе­ња др­жав­не ма­ту­ре тре­ба да бу­де пла­ће­но и про­фе­со­ри­ма сред­њих шко­ла и фа­кул­те­та. Ра­ди­ти тај по­сао тре­ба да бу­де ствар пре­сти­жа, не при­ну­де − об­ја­снио је за наш лист Алек­сан­дар Ма­р­ков, пред­сед­ник ФБГ-а.

Је­дан од пред­ло­га је био и да се за де­жур­ство, пре­гле­да­ње и су­пер­ви­зи­ју на др­жав­ној ма­ту­ри на­став­ни­ци би­ра­ју по кон­кур­су, али је, пре­но­си Ма­р­ков, бо­ја­зан ре­сор­ног ми­ни­стар­ства да се не би ода­звао до­во­љан број.

− Да би др­жав­на ма­ту­ра ус­пе­ла и на­став­ни­ци мо­ра­ју би­ти до­дат­но мо­ти­ви­са­ни, па и ма­те­ри­јал­но. Ни­је до­вољ­на са­мо про­фе­си­о­нал­на са­тис­фак­ци­ја. Ако не­ма па­ра – не­ма ни ма­ту­ре, ту је су­шти­на и крај при­че. Ни­је ка­сно, не би би­ло нео­че­ки­ва­но, да се сад ка­же да ма­ту­ре не­ће би­ти кад је пла­ни­ра­на 2024. го­ди­не. За од­ла­га­ње увек мо­же да се про­на­ђе раз­лог, као што је би­ла ко­ро­на по­след­њи пут − су­ми­ра гла­сно­го­вор­ник гим­на­зиј­ских про­фе­со­ра.  

Он при­ме­ћу­је да су у по­след­ње вре­ме у цен­тру па­жње сва­ке при­че о ве­ли­кој ма­ту­ри гим­на­зиј­ски или уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, а да су на ма­р­ги­на­ма мла­ди ко­ји ту про­ве­ру зна­ња тре­ба да по­ла­жу.

− Са­ма др­жав­на ма­ту­ра ве­зи­ва­ла се за ре­фор­му ко­ја је спр­о­ве­де­на. Ми­слим да ре­зул­та­ти ре­фор­ме ни­су та­кви да омо­гу­ћа­ва­ју де­ци да уче за зна­ње, већ и да­ље до­ми­нант­но уче за оце­ну. Ако су пи­та­ња кон­ци­пи­ра­на та­ко ка­ква је раз­ли­ка из­ме­ђу при­јем­ног и ма­ту­ре ко­ја би тре­ба­ло да га за­ме­ни? Је­дан од ар­гу­ме­на­та за уво­ђе­ње ве­ли­ке ма­ту­ре мо­же би­ти и ана­ли­за успе­ха сту­де­на­та по­сле пр­ве го­ди­не сту­ди­ја, про­ла­зност је око 50 од­сто, да­кле исто то­ли­ко их пад­не већ на пр­вој го­ди­ни, а то нам не­што го­во­ри и о ква­ли­те­ту при­јем­них ис­пи­та − ка­же Ма­р­ков.

Уве­рен је да се не­ће об­и­сти­ни­ти те­жња ре­сор­ног ми­ни­стар­ства да на стар­ту на­ред­не школ­ске го­ди­не, бу­ду­ћи ђа­ци тре­ћег раз­ре­да ко­ји ће, по пла­ну, пр­ви по­ла­га­ти др­жав­ну ма­ту­ру 2024. го­ди­не, ко­нач­но са­зна­ју шта их на том ис­пи­ту че­ка и ко­ји су, пре­ма то­ме, но­ви кри­те­ри­ју­ми упи­са на фа­кул­те­те.

− На­о­па­ко смо кре­ну­ли, пр­во је тре­ба­ло све до­го­во­ри­ти са ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма, ста­ви­ти на па­пир, у прав­ни оквир, а не усме­но. Сто­ји и да се не мо­гу ре­тро­ак­тив­но ме­ња­ти усло­ви под ко­ји­ма се де­ца шко­лу­ју, од­но­сно да сва­ка ге­не­ра­ци­ја пре не­го што упи­ше сред­њу шко­лу има пра­во да зна ка­ко се та шко­ла за­вр­ша­ва и ка­ква је про­ход­ност за на­ста­вак обра­зо­ва­ња. Све­сни смо и ми, а и нај­од­го­вор­ни­ји за уво­ђе­ње др­жав­не ма­ту­ре, објек­тив­них огра­ни­че­ња ко­ја мо­гу до­ве­сти до то­га да ова про­ве­ра зна­ња ипак не бу­де уве­де­на 2024. го­ди­не − за­кљу­чу­је Ма­р­ков.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
Nece iz prostog razloga jer su naculi da ce im od jeseni u proseku plata biti manja za 300 evra. Sprema se urusavanje visokoskolskog sistema. Zapamtite ovu moju opasku, pa se vidimo u oktobru.
Киза
Неко ко је таленат за технику може бити тотални антиталент за језике итд. Факултетско образовање предвиђа више специјализованих а мање општих знања! Не тражи се знање из истих области на медицини, ФОН-у, филолошком или електротехници! Како су они то замислили да изведу верујем да ни њима самима (ма ко из министарства о томе одлучује) није јасно! Само кажем...
Bojovic
Pa zaposlite profesore sa biroa da dezuraju.
Zemunac
Profesori srednjih skola se angazuju za dezurstva na maloj i velikoj maturi, kao i za pregledanje zadataka bez ikakve nadoknade. Zadrzati princip. Uostalom skoro dve godine su radili duple smene (jedna uzivo, druga na daljinu), a vikendima pregledali zadatke i pripremali materijale, bez da im se platio i jedan jedini prekovremeni sat. Oni to rade bez pogovora za malo vise od minimalca. Njima dodeliti jos po koju obavezu, jer su poslusniji i od zaposlenih na motanju kablova. Pelene da sami kupe.
Sve se vrti oko para i dnevnica i dodatnog komplikovano sistema školstva u Srbiji koje je i danas totalno preopterećeno suvišnim i represivnim metodama počev od upisa, preko školovanja do polaganja ispita. Bolonja koja je primenjena samo u represivnim delu ili delimično, opšte rasulo tumačenja i metoda rada i polaganja, katedre i profesori koji su iznad sistema i opšte prisutna korupcija. Sve to čini srpske škole a posebno fakultete demorališućim i za izbegavanje upisom stranih i boljih.
Иван Грозни
Овако како је осмишљена, матура представља само додатну и непотребну обавезу средњошколцима који се припремају за упис на факултет.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.