Хоће ли и професори факултета надзирати полагање матуре

Др­жав­на ма­ту­ра ко­ја тре­ба да за­ме­ни при­јем­не ис­пи­те за упис на фа­кул­те­те, да бу­де спр­о­ве­де­на на на­ци­о­нал­ном ни­воу, да објек­тив­но вред­ну­је зна­ње ђа­ка, омо­гу­ћи им јед­на­ке шан­се за на­ста­вак шко­ло­ва­ња, на ви­де­ло из­не­се мањ­ка­во­сти и уна­пре­ди ква­ли­тет пре­ду­ни­вер­зи­тет­ског школ­ства – нео­п­ход­на је обра­зов­ном си­сте­му Ср­би­је.

То је по­ла­зна тач­ка око ко­је ни­је би­ло спо­ра из­ме­ђу прак­ти­ча­ра из учи­о­ни­ца и до­но­си­ла­ца од­лу­ка на ју­че­ра­шњем са­стан­ку пред­став­ни­ка Фо­ру­ма бе­о­град­ских гим­на­зи­ја (ФБГ) и Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. На­из­глед одр­жан у не­вре­ме, по­сле дру­гог пи­ло­ти­ра­ња ве­ли­ке ма­ту­ре а пред сме­ну про­свет­не вла­сти, овај су­срет и раз­го­вор ипак би мо­гао да из­не­дри из­ме­не у пра­ви­ли­ма бу­ду­ће про­ве­ре зна­ња.  

− Фо­рум је из­нео пред­ло­ге ко­ји би мо­гли би­ти при­хва­тљи­ви и уни­вер­зи­тет­ској за­јед­ни­ци уко­ли­ко би се од­ре­кла тог по­ма­ло ели­ти­стич­ког ста­ва да на­про­сто не­ма по­ве­ре­ња у пре­ду­ни­вер­зи­тет­ски си­стем, ко­ји ни­је екс­пли­цит­но ис­ка­зан али се на­слу­ћу­је. Пред­ло­жи­ли смо да у де­жур­ству на др­жав­ној ма­ту­ри, као и у пре­гле­да­њу те­сто­ва, осим сред­њо­школ­ских уче­ству­ју и уни­вер­зи­тет­ски на­став­ни­ци, а да су­пер­ви­зо­ри бу­ду ис­кљу­чи­во из ре­да ака­дем­ске за­јед­ни­це. Ан­га­жо­ва­ње у про­це­су спр­о­во­ђе­ња др­жав­не ма­ту­ре тре­ба да бу­де пла­ће­но и про­фе­со­ри­ма сред­њих шко­ла и фа­кул­те­та. Ра­ди­ти тај по­сао тре­ба да бу­де ствар пре­сти­жа, не при­ну­де − об­ја­снио је за наш лист Алек­сан­дар Ма­р­ков, пред­сед­ник ФБГ-а.

Је­дан од пред­ло­га је био и да се за де­жур­ство, пре­гле­да­ње и су­пер­ви­зи­ју на др­жав­ној ма­ту­ри на­став­ни­ци би­ра­ју по кон­кур­су, али је, пре­но­си Ма­р­ков, бо­ја­зан ре­сор­ног ми­ни­стар­ства да се не би ода­звао до­во­љан број.

− Да би др­жав­на ма­ту­ра ус­пе­ла и на­став­ни­ци мо­ра­ју би­ти до­дат­но мо­ти­ви­са­ни, па и ма­те­ри­јал­но. Ни­је до­вољ­на са­мо про­фе­си­о­нал­на са­тис­фак­ци­ја. Ако не­ма па­ра – не­ма ни ма­ту­ре, ту је су­шти­на и крај при­че. Ни­је ка­сно, не би би­ло нео­че­ки­ва­но, да се сад ка­же да ма­ту­ре не­ће би­ти кад је пла­ни­ра­на 2024. го­ди­не. За од­ла­га­ње увек мо­же да се про­на­ђе раз­лог, као што је би­ла ко­ро­на по­след­њи пут − су­ми­ра гла­сно­го­вор­ник гим­на­зиј­ских про­фе­со­ра.  

Он при­ме­ћу­је да су у по­след­ње вре­ме у цен­тру па­жње сва­ке при­че о ве­ли­кој ма­ту­ри гим­на­зиј­ски или уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, а да су на ма­р­ги­на­ма мла­ди ко­ји ту про­ве­ру зна­ња тре­ба да по­ла­жу.

− Са­ма др­жав­на ма­ту­ра ве­зи­ва­ла се за ре­фор­му ко­ја је спр­о­ве­де­на. Ми­слим да ре­зул­та­ти ре­фор­ме ни­су та­кви да омо­гу­ћа­ва­ју де­ци да уче за зна­ње, већ и да­ље до­ми­нант­но уче за оце­ну. Ако су пи­та­ња кон­ци­пи­ра­на та­ко ка­ква је раз­ли­ка из­ме­ђу при­јем­ног и ма­ту­ре ко­ја би тре­ба­ло да га за­ме­ни? Је­дан од ар­гу­ме­на­та за уво­ђе­ње ве­ли­ке ма­ту­ре мо­же би­ти и ана­ли­за успе­ха сту­де­на­та по­сле пр­ве го­ди­не сту­ди­ја, про­ла­зност је око 50 од­сто, да­кле исто то­ли­ко их пад­не већ на пр­вој го­ди­ни, а то нам не­што го­во­ри и о ква­ли­те­ту при­јем­них ис­пи­та − ка­же Ма­р­ков.

Уве­рен је да се не­ће об­и­сти­ни­ти те­жња ре­сор­ног ми­ни­стар­ства да на стар­ту на­ред­не школ­ске го­ди­не, бу­ду­ћи ђа­ци тре­ћег раз­ре­да ко­ји ће, по пла­ну, пр­ви по­ла­га­ти др­жав­ну ма­ту­ру 2024. го­ди­не, ко­нач­но са­зна­ју шта их на том ис­пи­ту че­ка и ко­ји су, пре­ма то­ме, но­ви кри­те­ри­ју­ми упи­са на фа­кул­те­те.

− На­о­па­ко смо кре­ну­ли, пр­во је тре­ба­ло све до­го­во­ри­ти са ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма, ста­ви­ти на па­пир, у прав­ни оквир, а не усме­но. Сто­ји и да се не мо­гу ре­тро­ак­тив­но ме­ња­ти усло­ви под ко­ји­ма се де­ца шко­лу­ју, од­но­сно да сва­ка ге­не­ра­ци­ја пре не­го што упи­ше сред­њу шко­лу има пра­во да зна ка­ко се та шко­ла за­вр­ша­ва и ка­ква је про­ход­ност за на­ста­вак обра­зо­ва­ња. Све­сни смо и ми, а и нај­од­го­вор­ни­ји за уво­ђе­ње др­жав­не ма­ту­ре, објек­тив­них огра­ни­че­ња ко­ја мо­гу до­ве­сти до то­га да ова про­ве­ра зна­ња ипак не бу­де уве­де­на 2024. го­ди­не − за­кљу­чу­је Ма­р­ков.