Америчке службе не крију своју улогу у украјинском рату

Владимир Путин је спреман за то да ће рат у Украјини дуго да траје, верује да Русија лакше подноси тешкоће од Запада и да ће САД и ЕУ зато попустити, а ако се ствари не буду одвијале по плану, Москва може да употреби и нуклеарно оружје, нова је оцена америчких тајних служби.

Директорка свих обавештајних служби у САД Ејврил Хејнс у уторак је у Сенату детаљно образложила сазнања о руским плановима, још једном показавши да америчке тајне службе играју значајну и необично јавну улогу у украјинском конфликту. Како је истакла шефица обавештајне заједнице, следећих месец или два очекују се снажне борбе у Украјини, „али ако Руси за то време и освоје Донбас, то неће значити крај рата”.

„Путин се спрема за дуг конфликт у Украјини и неће се зауставити на Донбасу. Рачуна с тим да ће Русија лакше поднети тешкоће него њени непријатељи и да ће европска и америчка одлучност ослабити због несташица хране, као и због инфлације и цене енергената”, истакла је Ејврил Хејнс пред сенаторима, преноси „Политико”.

Према њеним речима, рат у Украјини је „рат изнуривањем”. Русија не одустаје, а Украјина не жели да се преда, тако да нема ни говора о миру у ближој будућности. Ако руско конвенционално оружје не да очекиване резултате, у наредним месецима могући су „ескалација и непредвидив развој догађаја”, укључујући општу мобилизацију и увођење ратног стања у Русији. Америчке службе оцењују да би Кремљ посегнуо за нуклеарним оружјем само ако би се суочио са ситуацијом коју тумачи као егзистенцијалну претњу по Русију или Путинов останак на власти, али и да би се пораз у Украјини тумачио као таква претња. У том случају нуклеарно оружје би послужило да се Запад одврати од даљег мешања у рат.

„За Путина би егзистенцијална претња била кад би сматрао да губи рат у Украјини или да се НАТО меша, а што би очигледно допринело (руском) поразу”, оценила је Ејврил Хејнс, додајући да руски председник не би посегао за нуклеарним оружјем, а да пре тога не упозори Запад да је спреман да то уради.

У материјалу који су обавештајне службе поделиле са сенаторима пише и да Руси не намеравају да освоје само Луганск и Доњецк, области с претежно руским становништвом, већ и да желе да око Донбаса створе тампон-зону. У Кремљу цртају мапе на којима ће се Донбас онда копненим коридором повезати с Кримом, који су анектирали 2014. Ако све буде ишло по плановима владе с Црвеног трга, руска војска ће онда напредовати ка југозападу с циљем да освоји Херсон и Одесу, а онда би све ове освојене територије у Украјини пробало да споји с проруском енклавом Придњестровље у Молдавији. Придњестровље, на граници с Украјином, непризната је, али дефакто самостална регија захваљујући руској подршци, а тамо се налазе и руске трупе. Уколико би Москви све ово пошло за руком, контролисала би целу украјинску црноморску обалу, мада америчке службе сматрају да ће руска армија тешко остварити овај задатак без опште мобилизације у Русији.

Откако је Централна обавештајна агенција непосредно пред избијања рата у Украјини упозорила на руски напад, америчке тајне службе често у јавност износе своја сазнања о руским плановима. Влада Џозефа Бајдена медијима доставља обавештајне информације које су раније обично биле само за очи највиших званичника у Вашингтону. У томе се види још један вид вођења информационог рата између САД и Русије. Тако је ЦИА у фебруару упозоравала да ће Москва искористити режирани „геноцид” у Донбасу као изговор да нападне Украјину, да би Бела кућа крајем марта објавила и шта су ЦИА, НСА и друге агенције сазнале да се збива у Кремљу. Према подацима који су тада пуштени у етар, руски званичници не смеју да Путину кажу истину о томе шта се збива на фронту и колику је штету претрпела руска економија због западних санкција.

Осим што су укључене у информативни рат око Украјине, америчке тајне службе одиграле су и не баш тако тајну улогу на терену. Према писању „Њујорк тајмса”, амерички обавештајни подаци омогућили су украјинској војсци да убије више руских генерала и потопи руски ратни брод „Москва”. Гласноговорник Пентагона Џон Кирби није желео да коментарише конкретне нападе, али је потврдио да САД снабдевају „Украјину информацијама и обавештајним подацима које може да искористи да би се бранила”.

На то је портпарол Кремља Дмитриј Песков одговорио да је руска армија „сасвим свесна да САД, Британија и НАТО стално шаљу обавештајне податке украјинским оружаним снагама”. Због тога што Запад снабдева Украјину оружјем, а Москви уводи санкције, у Кремљу истичу да верују да су у рату путем посредника са САД и НАТО-ом.

Као што Америка у све јачим борбама, ширењу фронта и могућој мобилизацији у Русији види „ескалацију” сукоба, тако и Кремљ у дотурању најосетљивијих обавештајних података Кијеву види ескалацију западног мешања. Како сазнаје „Гардијан”, исто верују и поједини неименовани европски званичници који су за овај британски лист истакли да треба бити обазривији с информацијама које се деле с Кијевом „јер не желимо да идемо у рат са Русијом”.