Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потврђивање оптужнице за злочине у Добровољачкој изазвало бес у Сарајеву

Реч је о предмету који јасно доказује да је у мају 1992. постојао удружени злочиначки план, не само за протеривање ЈНА с ових простора, него и за протеривање свих Срба, из Сарајева поготово, каже Симо Тушевљак, главни инспектор МУП-а РС
(Фото: Архива МУП-а РС)

Од нашег дописника

Сарајево – Одлука Суда БиХ да у целости потврди оптужницу Тужилаштва БиХ у предмету „Добровољачка” разбеснела је политичко Сарајево. У обрушавању на правосудне институције на нивоу БиХ, из тамошњих кругова наводе, између осталог, како је „евидентан наставак политички мотивисаних поступака против цивилних и војних званичника РБиХ”, којима „појединци унутар Тужилаштва БиХ настоје да промене карактер рата у БиХ”. Иако добро знају да је карактер рата одређен Дејтонским споразумом као трагични сукоб народа. Оптужница је, кажу, „контрадикторна налазима Хашког трибунала да је колона ЈНА била легитимна војна мета”.

Из Републике Српске поздрављају одуку Суда БиХ. Њоме је, како то види главни инспектор Министарства унутрашњих послова Републике Српске Симо Тушевљак, суд „јасно ставио до знања да у достављеним доказима постоје сви елементи оправдане сумње да је нападом на колону ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву почињено кривично дело ратног злочина”.

Потврђеном оптужницом, коју је Тужилаштво БиХ подигло 27. априла, обухваћено је десет високих политичких, војних и полицијских службеника осумњичених да су „извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у тадашњој ЈНА, која се под пратњом мировних снага УН и по договору повлачила из Сарајева”. Међу оптуженима су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко.

Прву кривичну пријаву против Ганића и других учесника у злочину у Добровољачкој МУП РС је поднео још пре 26 година. Девет година касније доставио је Тужилаштву БиХ нови службени извештај с значајним новим доказима. Тренутну хистерију која долази из Сарајева, праћену огромним политичким притиском на правосуђе БиХ, изазвала је чињеница да је Тужилаштво успело, уз помоћ МУП-а РС и других полицијских агенција, Сипе првенствено, да докаже ратни злочин над припадницима ЈНА.

„Реч је о предмету који јасно доказује да је у мају 1992. године постојао удружени злочиначки план за протеривање, не само ЈНА са ових простора, него и за протеривање свих Срба, из Сарајева поготово. Практично, тај пуцањ на припаднике ЈНА, који су били заштићени и којима је међународна заједница гарантовала мирно и безбедно повлачење, био је пуцањ у тадашњу Југославију”, рекао је Тушевљак за „Политику” уз напомену да се „исти сценарио догодио и у Тузли и остао је упамћен као ’тузланска колона’”.

О исходу овог судског процеса, покренутог након пуних 30 година, незахвално је и рано давати било какве прогнозе. Извесно је, како каже Тушевљак, „само то да ће Ганић и екипа око њега наредних неколико година провести на оптуженичкој клупи у Суду БиХ и слушати доказе о својим злочинима”.

Десеторица оптужних терете се да су „у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА”. У оптужници су наведени докази који се „односе на страдање осам убијених жртава с утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе и заробљавање више десетима војника и цивила који су мучени и злостављани”. Уз оптужницу је предложено саслушање 277 сведока и више вештака, а приложено је више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Laki
Svim zločincima treba suditi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.