Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заклетва председника и бескрајно гласање

Александар Вучић наредни мандат треба да започне до 31. маја, али није извесно да ли ће положити заклетву пред новим скупштинским сазивом или пред старим, који би се још једном окупио за ту прилику
Д. Стојановић

Посланици распуштеног актуелног сазива Народне скупштине могли би да се окупе још једном, 31. маја, на свечаној седници како би председник Србије Александар Вучић, после победе на изборима, положио заклетву и започео други петогодишњи мандат. Овакав сценарио је, у складу са законом, могућ, уколико до тада не буде конституисан нови скупштински сазив, а у овом тренутку нико не може да предвиди кад би то могло да се догоди будући да Републичка изборна комисија, због приговора, жалби и понављања гласања још није прогласила коначне резултате парламентарних избора.

Председнику Вучићу садашњи мандат истиче 31. маја, с обзиром на то да је на дужност ступио 31. маја 2017. године, када је у Народној скупштини положио заклетву, што значи да би тада требало да положи заклетву како би започео нови мандат. Сви услови за то су се стекли, будући да је Републичка изборна комисија 9. маја прогласила коначне резултате председничких избора одржаних 3. априла. Вучић је убедљиво победио у првом изборном кругу, освојивши 2.224.948 гласова или 58,59 одсто гласова, а РИК је саопштио да су проглашењем резултата завршене све изборне процедуре. Ту, дакле, нема ништа ни спорно, ни нејасно, међутим, не зна се хоће ли Вучић положити заклетву пред новим скупштинским сазивом или ће се посланици распуштеног сазива, за ту прилику, окупити још једном на свечаној седници.

Распуштеном скупштинском сазиву мандат престаје кад се конституише нови, а до тада, према Уставу, обавља само текуће или неодложне послове, у складу са законом, а у случају проглашења ратног или ванредног стања, поново се успоставља њена пуна надлежност до окончања ратног, односно ванредног стања. Полагање заклетве председника, могло би се подвести под ове „текуће или неодложне послове”, а Закон о избору председника каже: „Мандат председника републике почиње кад председник републике положи заклетву пред Народном скупштином. Ако Народна скупштина није у редовном заседању или ако јој је престао мандат састаје се да би председник републике пред њом положио заклетву”. Ова законска одредба омогућава председнику парламента у распуштеном сазиву Ивици Дачићу да закаже свечану седницу скупштине да би председник положио заклетву и ступио на дужност.

До 31. маја има још 18 дана, а хоће ли до тада бити окончани парламентарни избори зависи од другог понављања избора, који тек треба да буду заказани, на бирачком месту Велики Трновац у Бујановцу, с обзиром на то да је РИК поништио поновљене изборе. Избори су поновљени 28. априла, по приговору Шаипа Камберија, посланика у распуштеном скупштинском сазиву и лидера Коалиције Албанаца долине, која на овим изборима није прешла цензус. Мада је девет чланова бирачког одбора имало озбиљне примедбе, а и посматрачи из „Црте” су констатовали велики број неправилности на поновљеним изборима, Општинска изборна комисија одбацила је приговор коалиције СПС–ЈС–ЗС и прогласила резултате, по којима је Камберијева листа освојила највише гласова. Овакви резултати „дали” су Камберију једног посланика.

Коалиција СПС–ЈС–ЗС, чија листа је због тога остала без једног мандата, поднела је приговор РИК-у, наводећи да је Екрем Фејзулахи гласао без одговарајућег личног документа. РИК је приговор усвојио и поништио поновљено гласање. Због новоусвојених решења уочи избора о роковима за жалбе и приговоре, у складу са међустраначким дијалогом, добили смо „бескрајни” изборни процес, због чега је такорећи немогуће предвидети кад ће он бити окончан. Према, томе не може се предвидети ни кад ће бити конституисан нови скупштински сазив.

Оваква ситуација, међутим, није, нажалост, неуобичајена, сличну смо имали и 2012. године, када су заједно одржани парламентарни и председнички избори. Да подсетимо, тадашњи председник Борис Тадић одлучио је, како је рекао, да „скрати” мандат, што у стварности значи да је поднео оставку пре истека мандата, да би својој тадашњој партији, чији лидер је био, Демократској странци помогао да оствари што бољи изборни резултат. Пошто је Тадић поднео оставку и скупштина је констатовала, председница парламента Славица Ђукић Дејановић преузела је функцију вршиоца дужности председника Србије и расписала изборе за 6. мај. Председнички избори отишли су у други круг, резултати парламентарних избора саопштени су 10. маја, а то је значило да је нови скупштински сазив морао бити конституисан до 9. јуна.

Други круг председничких избора одржан је 20. маја, а Борис Тадић их је изгубио од Томислава Николића. То је, наравно, искомпликовало ситуацију са конституисањем парламента, будући да је ДС могао да има већину са својим дотадашњим коалиционим партнерима, међу којима су били СПС, ЈС и ПУПС, који су на те изборе изашли на заједничкој изборној листи. Тадић је тада помињао премијерско место за себе, неизвесност око тога ко ће формирати власт је трајала, па се стигло и до тога да би новоизабрани председник Србије Томислав Николић, тадашњи лидер Српске напредне странке, могао да положи заклетву пред распуштеним скупштинским сазивом.

Славица Ђукић Дејановић разговарала је, како је тада рекла, са Николићем о томе да ли жели да сачека конституисање новог сазива, или да положи заклетву пред распуштеним сазивом, а он је изабрао да сачека нови. Славица Ђукић Дејановић заказала је конститутивну седницу парламента за 31. мај 2012. године у 10 часова, верификацијом посланичких мандата Народна скупштина је конституисана, а председање је преузео најстарији посланик опозиционар Захарије Трнавчевић. Истог дана у 14 часова одржана је свечана седница на којој је Томислав Николић положио заклетву и ступио на дужност. Прошло је скоро два месеца, док није испреговарана нова скупштинска већина, па је тек 23. јула 2012. године за председника скупштине изабран кандидат Српске напредне странке Небојша Стефановић. Тадићеве демократе остале су у опозицији, будући да се коалиција СПС–ПУПС–ЈС, приклонила СНС-у.

Николић је заклетву положио у парламенту којим је председавао најстарији посланик, а слично би се могло догодити и Александру Вучићу, ако би се наш бескрајни изборни процес, ипак, окончао и  ако се стекну услови да се нови скупштински сазив конституише пре 31. маја. С обзиром на изборне резултате и разне спекулације о томе ко би могао чинити скупштинску већину, тешко је замислити да би, и ако би се верификацијом посланичких мандата конституисао нови, 13. скупштински сазив од обнове вишестраначја 1990. године, било изабрано и руководство скупштине до 31. маја. Пракса је показала да је председник парламента део „пакета” у договорима око власти. Само једном се до сада догодило да је председник скупштине изабран, а да није било договора око владе, било је то 2007. године, када је за председника парламента изабран тадашњи заменик председника Српске радикалне странке и то уз подршку Демократске странке Србије Војислава Коштунице.

Коштуница је, скоро три месеца преговарао са ДС-ом и Г17 плус око владе, а онда се одлучио на овај потез. Тај експеримент се завршио тако што је, после само пет дана на функцији Николић поднео оставку и то тако што је пустио ДСС да поднесе предлог за његову смену. Цео дан је вођена расправа, а Николић је онда у глуво доба ноћи и пред сам истек рока од 90 дана за избор владе, одржао говор за памћење, рекао лаку ноћ посланицима, поднео оставку и омогућио ДСС-у, ДС-у и Г17 плус да формирају владу, која је, тако склепана, потрајала једва годину дана.

Но, и кад баш ништа није спорно, кад је све апсолутно јасно, избор скупштинског руководства и владе уме да потраје и да се тај посао обави у цајтноту. Најбољи пример за то је баш овај садашњи, распуштени скупштински сазив. СНС је 2020. године освојио двотрећинску већи на изборима који су одржани 21. јуна, парламент је конституисан 3. августа и то верификацијом мандата, а тек крајем октобра је, кад су постигнути сви договори око парламентарне већине и владе, за председника скупштине изабран Ивица Дачић, а који дан касније и нова влада Ане Брнабић.

Из неког разлога, наши политичари увек имају неки проблем, чак и кад га објективно немају, изборни и постизборни процес отежу докле год им то законски рокови дозвољавају и све раде у цајтноту. Мађарска је, на пример, имала парламентарне изборе истог дана кад и Србија, 3. априла, а Мађари су већ заборавили да су имали изборе, урадили људи све што је требало. Наше гласање траје ли траје...

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Овакве законе са овако инфатилним решењима не би донела ни деца у вртићу! Формулације, функционисање, (не)надлежности.. све је у стилу "како мали Перица замишља државу"! Ни трага од озбиљности и одговорности! Зашто би председник који је реизабран и фактички му се не прекида мандат, поново полагао заклетву а при том пред телом које је распуштено и у техничком мандату?! Потреба или сујета?! А о роковима (непримереним) за конституисање органа власти не вреди ни трошити речи! Само кажем...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.