Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Статус цркве у Македонији и избор нових епископа могуће теме Сабора

Заседање највишег црквеног тела почиње сутра. - У српској цркви постоји озбиљно незадовољство због статуса веронауке у школама и положаја вероучитеља
Почетак прошлогодишњег заседања у крипти врачарског храма (Фото: СПЦ)

Саборном светом архијерејском литургијом и чином призива Светог духа за почетак рада сутра у Сремским Карловцима почиње редовно мајско заседање Светог архијерејског сабора, највишег црквеног тела којим председава српски патријарх, а чине га сви епархијски и викарни епископи Српске православне цркве.

Сутрашње отварање седнице у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, једној од три катедре српског патријарха, биће свечаног карактера будући да се истовремено обележава и значајан јубилеј – стогодишњица васпостављања Српске патријаршије. Радни део Сабора биће настављен у понедељак, у крипти Храма Светог Саве у Београду, где ће највише црквено тело заседати и у данима који следе.

Иако се дневни ред седнице усваја на самом заседању, за неке теме већ се претпоставља да би се могле наћи на расправи. Српски архијереји, како незванично сазнаје „Политика” у црквеним круговима, готово извесно разговараће о статусу „Македонске православне цркве”, али и о недавној одлуци Васељенске патријаршије да са МПЦ ступи у литургијску заједницу и тиме, како је образложено у одлуци цариградског Синода, „зацели рану раскола”. Може се очекивати да ће се о овој одлуци Цариграда, Сабор огласити током самог заседања, пре изношења евентуалног става о „македонском питању”.

Познато је да су се патријарх Порфирије и епископи чланови Светог архијерејског Синода састали са представницима МПЦ почетком маја, што је поменуо у својој ђурђевданској беседи владика зворничко-тузлански Фотије, изражавајући наду да би уз молитве и Божју помоћ на овом Сабору могао бити решен вишедеценијски раскол и МПЦ била враћена у канонско јединство са српском и осталим православним црквама. Уследила је поменута одлука Цариграда која је у великом делу не само црквене јавности протумачена као мешање у канонску надлежност СПЦ, којој је, подсетимо, Томосом Цариградске патријаршије из 1922. потврђена јурисдикција и над епархијама у данашњој Северној Македонији. У црквеном поретку, неуобичајено је и да једна помесна црква издаје упутства другој како би требало да решава питања која су у њеној јурисдикцији, то јест да Цариград ставља у задатак „Цркви Србије”, како је она названа у синодском саопштењу, да са црквом у Македонији ради на административним питањима. Поздрављајући одлуку Цариграда, МПЦ је саопштила да наставља дијалог са СПЦ до коначног решења свог канонског статуса. Да добра воља постоји и на страни српске цркве, већ је познато, а то је потврдило и највише црквено тело, Свети архијерејски сабор, саопштивши после заседања 2019. да је „наша Црква и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи”. Уосталом, Нишким споразумом из 2002, који је касније у Скопљу одбачен, МПЦ је добила најширу аутономију унутар СПЦ, док је недавном одлуком цариградског Синода њена јурисдикција ограничена само на територију Северне Македоније, чиме јој је Васељенска патријаршија, практично, оспорила право на четири епархије у дијаспори.

На овогодишњем мајском заседању вероватно ће се разговарати и о избору нових епископа на упражњене епархије: шабачку и западноевропску, чији су архијереји, владике Лаврентије и Лука преминули током прошле године. Новог архијереја могла би да добије и Митрополија загребачко-љубљанска, којом тренутно администрира патријарх српски Порфирије, који је управо са тог места изабран за патријарха српског. У погледу решавања ових „кадровских” питања постоје различита мишљења међу епископима, а до доношења саборске одлуке наши саговорници нису желели да лицитирају са именима могућих кандидата за епископе.

Обавезна тема Сабора је и црквено школство. Како незванично сазнајемо, у српској цркви постоји озбиљно незадовољство због статуса веронауке у школама и положаја вероучитеља који још нису решени нити су почели било какви разговори са надлежним просветним властима о томе. Традиционалне цркве и верске заједнице заједнички су затражиле да статус овог предмета буде поново онакав какав је био и приликом враћања веронауке у школе – обавезан изборни предмет, а не изборни програм какав је сада случај. Такође, затражено је да вероучитељи имају исти радноправни статус као и друге колеге у школи, будући да сада раде на одређено време и потписују уговоре сваке године. Како нам је објашњено, изгледало је да постоји расположење просветних власти да почне решавање захтева цркава и верских заједница, али су резултати потпуно изостали.

Највише црквено тело, по правилу, разматра и стање у епархијама српске цркве, а посебна пажња последњих година посвећује се положају српске цркве у региону, као и на Косову и Метохији. У завршном саопштењу за јавност, које се објављује по окончању заседања, обично се износи и став о односима са другим црквама и верским заједницама, као и о онима у православном свету. Може се очекивати да ће Сабор, тако, изнети свој став и о дешавањима у Украјини и претпоставити да ће он следити до сада изнете ставове врха српске цркве и њеног поглавара у којима се позивало на мир и дијалог два православна, братска народа.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марин
СПЦ већ 30 година понавља да аутокефалност МПЦ није проблем, али мора да се тражи на канонски начин и да томос додели Пећки патријарх, али МПЦ неће, већ хоће да је самопрогласи, а СПЦ назива окупатором и освајачем. МПЦ је већ уживала аутономију унутар СПЦ, што значи слободна употреба македонског језика и самосталан избор својих епископа и свештеника, али кад УДБ умеша прсте ето шта се догађа

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.