Глава у торби, живот у ранцу

Од нашег специјалног извештача

Варшава, гранични прелаз Дорохуск – Од почетка ратних сукоба у Украјини из ове земље је избегло скоро шест милиона људи, од којих је преко 3,3 милиона уточиште пронашло у Пољској. Према подацима УНХЦР-a, у овој земљи тренутно борави између милион и милион и по избеглица – углавном жена и деце, а пољску границу сваки дан пређе око 20.000 људи. Портпарол Министарства спољних послова Пољске Лукаш Јасина истиче да су протеклих неколико месеци били најтежи у животу сваког Пољака после Другог светског рата и додаје да до 24. фебруара нико заиста није веровао да ће Русија напасти Украјину, упркос информацијама које су добијали од добро обавештених извора. Најгори сценарио се, нажалост, обистинио и река избеглица запљуснула је границе Европе. Преко три милиона људи дошло је у Пољску, а око милион и по особа отишло је у друге европске земље, пре свега Немачку, Француску, Италију и Велику Британију, где већ живи украјинска дијаспора, али и у прекоморске земље. Канада је примила преко 100.000 избеглица, а у Јапан је отишло 3.000 особа.

„У почетку смо мислили да ће рат трајати три дана, сада знамо да ће се завршити онда када то одлучи Владимир Путин, а страхујемо да ће сукоб потрајати. Нисмо сигурни да Русија неће направити исту грешку коју је направио НАТО када је 1999. године бомбардовао Србију, а једна бомба је случајно погодила Софију, и надамо се да Варшаву неће задесити сличан сценарио”, искрен је портпарол Министарства спољних послова, који истиче да је Пољска досад издвојила шест милијарди евра за управљање избегличком кризом.

Од 3,3 милиона избеглица које су у ушле у Пољску, само је преко граничног прелаза Дорохуск, који смо посетили и који се налази на око сто километара од пољског града Лублина, прешло чак 462.776 људи. Потпуковник Славомир Гонтаж, командир граничне полиције прелаза Дорохуск, не крије тугу када каже да је 44.000 избеглица ту границу прешло пешке и труди се да му не задрхти глас када се присећа мајке која је границу прешла пешице, носећи у рукама само бебу стару четири дана, без иједног кофера или личног документа. У моменту када су бомбе почеле да падају на њен град, узела је у руке оно највредније и кренула на пут дуг неколико стотина километара. У живом сећању му је и 7. март, када је гранични прелаз Дорохуск прешло више од 20.000 људи, од којих чак 7.000 пешке.

Пуковник Томаш Зибински, заменик командира граничне полиције у Дорохуску, каже да је било веома мало времена да се земља припреми за избеглички цунами. Иако су пре почетка рата Украјинци могли у земљи да бораве максимално три месеца, док су им за рад и студирање биле потребне радна и студентска виза, ова правила су се дословце преко ноћи променила. Знајући да у источном делу Украјине, где су се водиле највеће борбе, живи сиромашније становништво, које не може себи да приушти путовања и нема пасош, дозволили су улазак у земљу и без пасоша, па подаци говоре да је 77 одсто границу прешло с пасошем, а 23 одсто с неким другим личним документом – крштеницом или личном картом. Преко овог прелаза је истовремено и допремљен и највећи део хуманитарне помоћи за Украјину.

Портпарол УНХЦР-а у Пољској Рафаел Кострзински каже да је ово највећа мигрантска криза у Европи од Другог светског рата и подсећа да је на врхунцу мигрантске кризе у Европу дневно долазило око 13.000 избеглица са Блиског истока, док је 8. марта ове године границу Пољске прешло више од 140.000 избеглица из Украјине. Према подацима УН за бригу о избеглицама, у ову земљу је од почетка руске инвазије пребегло око 3,3 милиона људи, а истовремено се око 1.130.000 вратило у Украјину. Неки су границу прелазили више пута, неки су долазили у Пољску само ради куповине хране, неки су се враћали накратко да би узели ствари или довели остале чланове породице, а неки су се вратили трајно, надајући се да ће ситуација у њиховом граду бити мирнија.

„Већина избеглица су жене и деца, а они су у сваком ратном сукобу под посебним ризиком – почевши од тога да постану жртве силовања или трговине људима, па све до тога да су сведоци стравичних ратних злочина и разарања. Због тога им је потребна и психолошка подршка, а ми сарађујемо с бројним невладиним организацијама које пружају ову помоћ у случајевима силовања, родно заснованог насиља и губитка блиских чланова породице. Широм земље отворено је 36 основних прихватних центара у којима избеглице добијају добијају храну, први смештај и здравствени преглед, а за украјинске избеглице обезбеђена су и новчана средства у износу од 2.500 пољских злота месечно (око 500 евра), која добијају највише три месеца. До сада је тај новац добило око 60.000 људи, односно 30.000 породица. Руководили смо се идејом да избеглице саме знају шта им највише треба, а то нису увек топло ћебе, храна за бебе или хигијенски улошци”, каже Кострзински и напомиње да већина људи не тражи избеглички статус – не само због чињенице да им домаћини већ пружају заштиту већ и зато што би у статусу избеглица изгубили право да раде. Овако аутоматски добијају право да раде на целој територији Европске уније, а подаци УНХЦР-а говоре да је у Пољској тренутно запослено око 100.000 избеглица из Украјине.

Емпатија и гостопримство пољског народа видљиви су на сваком кораку. У свим жардинијерама Варшаве, коју је група новинара из Србије посетила у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”, посађено је цвеће жуто-плаве боје, на већини државних зграда истакнуте су украјинске заставе, а градски превоз је бесплатан за све избеглице.

На само неколико корака од перона железничке станице Исток у Варшави налази се прихватни пункт, а представник Пољског центра за међународну помоћ Пшемислав Рембјелак каже да је у јеку избегличког таласа у главни град долазило и до 9.000 људи дневно, док је данас тај број знатно мањи. Са тог пункта избеглице иду у прихватне центре или добијају плаћене карте за земље Западне Европе, ако то желе. Сарадњу с градским властима Варшаве и невладиним организацијама он оцењује као веома добру и подсећа да у Пољској постоји украјинска дијаспора, која броји више од два милиона људи, па је велики број избеглица смештен и код рођака.