Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: УКРАЈИНСКИ ИЗБЕГЛИЧКИ ТАЛАС

Глава у торби, живот у ранцу

Од готово шест милиона избеглих, готово половина је уточиште потражила у Пољској. Само је преко граничног прелаза Дорохуск, који је обишла репортерка „Политике”, прешло чак 462.776 људи
Прихватни центар у предграђу Варшаве (Фото К. Ђорђевић)

Од нашег специјалног извештача

Варшава, гранични прелаз Дорохуск – Од почетка ратних сукоба у Украјини из ове земље је избегло скоро шест милиона људи, од којих је преко 3,3 милиона уточиште пронашло у Пољској. Према подацима УНХЦР-a, у овој земљи тренутно борави између милион и милион и по избеглица – углавном жена и деце, а пољску границу сваки дан пређе око 20.000 људи. Портпарол Министарства спољних послова Пољске Лукаш Јасина истиче да су протеклих неколико месеци били најтежи у животу сваког Пољака после Другог светског рата и додаје да до 24. фебруара нико заиста није веровао да ће Русија напасти Украјину, упркос информацијама које су добијали од добро обавештених извора. Најгори сценарио се, нажалост, обистинио и река избеглица запљуснула је границе Европе. Преко три милиона људи дошло је у Пољску, а око милион и по особа отишло је у друге европске земље, пре свега Немачку, Француску, Италију и Велику Британију, где већ живи украјинска дијаспора, али и у прекоморске земље. Канада је примила преко 100.000 избеглица, а у Јапан је отишло 3.000 особа.

„У почетку смо мислили да ће рат трајати три дана, сада знамо да ће се завршити онда када то одлучи Владимир Путин, а страхујемо да ће сукоб потрајати. Нисмо сигурни да Русија неће направити исту грешку коју је направио НАТО када је 1999. године бомбардовао Србију, а једна бомба је случајно погодила Софију, и надамо се да Варшаву неће задесити сличан сценарио”, искрен је портпарол Министарства спољних послова, који истиче да је Пољска досад издвојила шест милијарди евра за управљање избегличком кризом.

Од 3,3 милиона избеглица које су у ушле у Пољску, само је преко граничног прелаза Дорохуск, који смо посетили и који се налази на око сто километара од пољског града Лублина, прешло чак 462.776 људи. Потпуковник Славомир Гонтаж, командир граничне полиције прелаза Дорохуск, не крије тугу када каже да је 44.000 избеглица ту границу прешло пешке и труди се да му не задрхти глас када се присећа мајке која је границу прешла пешице, носећи у рукама само бебу стару четири дана, без иједног кофера или личног документа. У моменту када су бомбе почеле да падају на њен град, узела је у руке оно највредније и кренула на пут дуг неколико стотина километара. У живом сећању му је и 7. март, када је гранични прелаз Дорохуск прешло више од 20.000 људи, од којих чак 7.000 пешке.

Пуковник Томаш Зибински, заменик командира граничне полиције у Дорохуску, каже да је било веома мало времена да се земља припреми за избеглички цунами. Иако су пре почетка рата Украјинци могли у земљи да бораве максимално три месеца, док су им за рад и студирање биле потребне радна и студентска виза, ова правила су се дословце преко ноћи променила. Знајући да у источном делу Украјине, где су се водиле највеће борбе, живи сиромашније становништво, које не може себи да приушти путовања и нема пасош, дозволили су улазак у земљу и без пасоша, па подаци говоре да је 77 одсто границу прешло с пасошем, а 23 одсто с неким другим личним документом – крштеницом или личном картом. Преко овог прелаза је истовремено и допремљен и највећи део хуманитарне помоћи за Украјину.

Портпарол УНХЦР-а у Пољској Рафаел Кострзински каже да је ово највећа мигрантска криза у Европи од Другог светског рата и подсећа да је на врхунцу мигрантске кризе у Европу дневно долазило око 13.000 избеглица са Блиског истока, док је 8. марта ове године границу Пољске прешло више од 140.000 избеглица из Украјине. Према подацима УН за бригу о избеглицама, у ову земљу је од почетка руске инвазије пребегло око 3,3 милиона људи, а истовремено се око 1.130.000 вратило у Украјину. Неки су границу прелазили више пута, неки су долазили у Пољску само ради куповине хране, неки су се враћали накратко да би узели ствари или довели остале чланове породице, а неки су се вратили трајно, надајући се да ће ситуација у њиховом граду бити мирнија.

„Већина избеглица су жене и деца, а они су у сваком ратном сукобу под посебним ризиком – почевши од тога да постану жртве силовања или трговине људима, па све до тога да су сведоци стравичних ратних злочина и разарања. Због тога им је потребна и психолошка подршка, а ми сарађујемо с бројним невладиним организацијама које пружају ову помоћ у случајевима силовања, родно заснованог насиља и губитка блиских чланова породице. Широм земље отворено је 36 основних прихватних центара у којима избеглице добијају добијају храну, први смештај и здравствени преглед, а за украјинске избеглице обезбеђена су и новчана средства у износу од 2.500 пољских злота месечно (око 500 евра), која добијају највише три месеца. До сада је тај новац добило око 60.000 људи, односно 30.000 породица. Руководили смо се идејом да избеглице саме знају шта им највише треба, а то нису увек топло ћебе, храна за бебе или хигијенски улошци”, каже Кострзински и напомиње да већина људи не тражи избеглички статус – не само због чињенице да им домаћини већ пружају заштиту већ и зато што би у статусу избеглица изгубили право да раде. Овако аутоматски добијају право да раде на целој територији Европске уније, а подаци УНХЦР-а говоре да је у Пољској тренутно запослено око 100.000 избеглица из Украјине.

Емпатија и гостопримство пољског народа видљиви су на сваком кораку. У свим жардинијерама Варшаве, коју је група новинара из Србије посетила у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”, посађено је цвеће жуто-плаве боје, на већини државних зграда истакнуте су украјинске заставе, а градски превоз је бесплатан за све избеглице.

На само неколико корака од перона железничке станице Исток у Варшави налази се прихватни пункт, а представник Пољског центра за међународну помоћ Пшемислав Рембјелак каже да је у јеку избегличког таласа у главни град долазило и до 9.000 људи дневно, док је данас тај број знатно мањи. Са тог пункта избеглице иду у прихватне центре или добијају плаћене карте за земље Западне Европе, ако то желе. Сарадњу с градским властима Варшаве и невладиним организацијама он оцењује као веома добру и подсећа да у Пољској постоји украјинска дијаспора, која броји више од два милиона људи, па је велики број избеглица смештен и код рођака.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
- Ogorčene supruge boraca u Azovstalu: „Muževe su nam izdali naši Ukrajinci! Azov je bio spreman za opsadu, ali su se nadali da će ukrajinske oružane snage u gradovima blizu Mariupolja pružiti čvrsti otpor. Ali, to se nije dogodilo. Dopustili su ruskoj vojsci da zauzme gradove oko Mariupolja", kaže za današnji britanski Telegraf Julija Fedosjuk. Ona čak sugerira da je Volodimir Baranjuk, zapovednik ukrajinske 36. brigade marinaca u Mariupolju, izdajnik koji je imao bliske kontakte s Rusima.
Шатор
Не постоје Украјинци, само Руси конвертити.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.