Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Руска „машина судњег дана"

У почетку су пророковали како ће на свети дан за Русију са Црвеног трга прогласити крај „специјалне операције”. Како се приближавао 9. мај, „кремљолози” су почели да шире панику – због неуспеха у походу на Украјину Владимир Путин ће прогласити ратно стање, спровести мобилизацију и запретити Западу атомском бомбом.

Међутим, гледање у кристалну куглу није било од користи. На Дан победе, када је Црвена армија пре 77 година победила нацисте, руски шеф државе је поручио заправо исто оно што је говорио и раније, али Запад није хтео да слуша. Пошто НАТО предвођен САД није хтео да уважи легитимне интересе Русије који би водили ка постизању безбедносних гаранција, уследила је, како је Путин рекао, „изнуђена, правовремена и једина исправна одлука суверене, јаке и независне државе”.

„МИСТЕРИОЗНИ ЧОВЕК”: Када већ нису могли да предвиде шта ће поручити, западни медији су се уз помоћ стручњака за невербалну комуникацију бацили на анализу Путиновог понашања током Дана победе у Москви. Због раширених гласина да је руски председник болестан пратили су пажљиво сваки његов покрет. Тако су једни уочили да током хода покушава да прикрије шепање, други су се питали зашто се огрнуо ћебетом током војне параде...

Једна сцена, названа „мистериозни човек”, покренула је лавину коментара на друштвеним мрежама. Током шетње Црвеним тргом камере су ухватиле руског председника у дужем и непосредном разговору с млађим човеком, док је за њима заостајао у парадној униформи министар одбране Сергеј Шојгу. Чак је и „Њузвик” спекулисао да ли је Путин то „открио” свог наследника. А „мистериозни човек” с којим је Путин ћаскао био је, како наводи телеграм канал „База”, Дмитриј Ковалев (36), шеф једног одељења у председничкој администрацији.

 Интерконтинентална термонуклеарна ракета „РС-24 јарс” на војној паради у Москви
(Фото:: Бета-АП/Alexander Zemlianichenko)

ДР СТРЕЈНЏЛАВ: Откако је амерички Сенат још пре два месеца Путину залепио етикету ратног злочинца, партнери Вашингтона се просто утркују ко ће више оцрнити руског председника. Пољски премијер Матеуш Моравјецки је отишао можда најдаље. За британски „Телеграф” констатује да је Путин опаснији од Хитлера и Стаљина јер поседује арсенал оружја смртоноснији од оног који су имали Фирер и Јосиф Висарионович.

Циљ оваквог поређења с Хитлером и Стаљином јесте да у свести просечног западног грађанина створи слику како би Путин и без наговора неког лудог саветника, налик бившем нацисти доктору Стрејнџлаву, лику из истоименог филмског ремек-дела Стенлија Кјубрика из 1963. године, лако могао да активира „машину судњег дана”.

Изјава Моравјецког je само на трагу онога што је пре тога саопштила директорка америчке Националне обавештајне службе пред Комитетом за оружане снаге Сената САД о претњама широм света. Ејврил Хејнс је изјавила да би Путин вероватно одобрио употребу нуклеарног оружја само ако примети егзистенцијалну претњу по Русију или тамошњи режим. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев назвао је циничном реторику Запада да Русија наводно плаши свет нуклеарним сукобом. Некадашњи руски председник каже да пумпање Украјине оружјем повећава вероватноћу потенцијалног сукоба НАТО-а и Русије који би могао да прерасте у нуклеарни рат. Ипак, упозорио је да би то био катастрофалан сценарио за све.

МАКРОНОВА ЕУ: Да ли Париз прави „рачун без крчмара” у покушају да украјинску кризу искористи како би од ЕУ направио јачу централизовану федералну државу?

Готово половина уније, 13 држава чланица, не подржава предлог промене Уговора о ЕУ, што је један од закључака завршене Конференције о будућности Европе. У заједничком „нон-пејперу” ове земље истичу да ЕУ може и у оквиру садашњих уговора успешно да управља кризама, што доказују борба против ковида 19 и одговор на руску агресију против Украјине.

Након Стразбура, где је изнео своју визију ЕУ, у којој нема места за Украјину, Грузију, Молдавију и поједине земље западног Балкана, француски председник је отишао у Берлин по подршку реформе ЕУ. Олаф Шолц је подржао идеју да се спољнополитичке одлуке ЕУ доносе већином гласова како би се избегло да неке земље уложе вето. Али, немачки канцелар је био опрезан да је могуће постићи консензус за реформу Уговора ЕУ.

БОНГБОНГ И САД: Џо Бајден је био међу првим светским лидерима који су позвали Фердинанда Маркоса млађег и честитали му победу на изборима. Очито да Бела кућа хоће да стекне предност на Филипинима у односу на Пекинг, с којим син свргнутог диктатора Маркоса има добре односе. Бонгбонг млађи је још као осамнаестогодишњак пратио мајку Имелду на историјском путовању у Кину, где се чак и сусрео с Мао Цедунгом. Депеше „Викиликса” откривају да је Маркос млађи често путовао 2005. и 2006. у Кину како би „покренуо посао”.

Проблем Вашингтона и Маркоса млађег није само Кина. Озлоглашена филипинска политичка династија има нерашчишћене рачуне са САД због одлуке Окружног суда Хаваја којом је 1995. наложено породици Маркос да плати две милијарде опљачканог новца долара жртвама страховладе Фердинанда старијег. Плашећи се могућих последица због непоштовања судске одлуке и избегавања плаћања додатне казне од 335 милиона долара, новоизабрани председник Филипина 15 година није крочио у САД.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Iskander
Jednostavno "totalni rat" nije ovde opcija ipak se koliko toliko vodi računa o civilnom stanovništvu. U takvim uslovima je teško boriti se jer se vojnici skrivaju u školama, crkvama čak pa onda kada se takvi objekti gađaju u vestima bude naslov "Rusi gađali školu, bolnicu" itd. Ima primera da u soliteru u kome ima civila, snajperisti pucaju sa prozora, dakle vrlo vrlo nezgodno. Pa i nas nisu baš tako lako smeli kopneno da napadaju 99-te.
Marijana
Sta je Rusija dobila ili dobija ovim ratom? Samo je oslabila svoju i ekonomsku i vojnu i politicku poziciju. Pod ekonomskim je sankcijama, NATO nikada jaci i jos se siri na Finsku i Svedsku, 141 zemlja je u UN osudila agresiju Rusije. To su cinjenice koje neumoljivo govore o losoj proceni i o bedaku u koji je Rusija uvucena akcijama lose vlasti.
Ana
Odakle vam to da je oslabila??? Ko kaze? Zapad?
Katarina V
Pre ce biti da ste "pomečali lončiće" u vezi toga ko ima veću ekonomsku i finansijsku štetu i čiji će gradjani vise biti pogodjeni. Upravo obratno od onoga što pišete. Uz to, Turska je blokirala ulazak dve pomenute države u nato, što ide na ruku Rusije.
Samo primecujem
Rusija ratuje sa ogranicenim snagama, a Ukrajina sa celokupnim potencijalom. I u tom odnosu Rusi pobedjuju. Videcemo kada ce i da li ce Rusija odluciti da udati punom snagom. Za sada kao da se igraju I testiraju.
Јован К.
@Luis .. У рачунању сте превидели да значајан број становника Украјине чине етнички Руси, око 9.5 Милиона, махом у њеним источним крајевима. Такође сте испустили из вида да, у случају повећане мобилизације у Украјини, може и Русија да повећа број својих војника.
Luis
Ukrajina se 40 miliona stanovnika ima jedva 120.000 vojnika. Za usporedbu Hrvatska sa 4 miliona stanovnika 1995 imala je 220.000 vojnika. Dakle Ukrajina bi mogla lahko da izbaci preko 2 miliona vojnika a ne samo 120.000.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.