Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како спречити убиства у породичном насиљу

(Фото Pixabay)
Драгана Коларић (фото лична архива)

Након четири и по године (пет година) од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици број убистава у породичном насиљу није се смањио. Готово свакодневно колумне часописа пуне су вести о учињеном насиљу у породици, неретко са најтежом последицом смрти. Пажњу изазива забрињавајући број убијених у породичном насиљу који се повећао, посматрано у четворогодишњем периоду, након почетка примене Закона о спречавању насиља у породици. У периоду 2014–2017. лишен је живота 191 члан породице, а од 2018–2021. 197 чланова породице. У 2018. лишено је живота 47 лица (34 лица женског пола и 13 лица мушког пола), што по броју одговара 2017. када је лишено живота 31 женског и 16 мушког пола. У 2019. години евидентиране су 54 жртве које су лишене живота од стране члана породице, и то: 31 особа женског пола и 23 лица мушког пола. У 2020. години лишено је живота 28 особа женског пола и 20 особа мушког пола. Претходну годину су обележила 48 лишења живота и то 28 особа женског пола и 20 особа мушког пола.

Србија, због веома честих догађаја насиља у породици, супротстављање насиљу у породици поставља као један од најважнијих приоритета. Стратешка усмерења су се мењала. Најпре је 2002. године инкриминисано кривично дело насиље у породици. Међутим, примена само репресивних мера није дала очекиване резултате. Породични закон из 2005. године уводи мере заштите од насиља које се примењују у парничном поступку и дају могућност да се јавни тужилац и орган старатељства укључе у поступак заштите жртве подношењем тужбе. Имајући у виду да се то чини веома ретко породичноправне мере заштите од насиља у породици нису имале одговарајуће резултате. Највећи број поступака водио се по тужби жртве, а оне често повуку тужбу под притиском туженог или осталих чланова породице  (одустану од гоњења). У овој ситуацији можемо да направимо паралелу са кривичним поступком. У великом броју случајева успех у кривичном поступку јавног тужиоца зависи од оштећеног који се најчешће налази у улози привилегованог сведока и не мора да сведочи. Јавни тужилац приликом оваквих и сличних ситуација код доказивања насиља у породици мора имати у виду да се то дело гони по службеној дужности и да гоњење не зависи искључиво од сарадње са оштећеним (привилегованим сведоком). Зато, јавни тужилац и полиција морају посветити већу пажњу прикупљању материјалних доказа у фази предистражног поступка.

Закон о спречавању насиља у породици уређује материју сарадње и координираног поступања надлежних државних органа и установа у циљу благовременог спречавања и заустављања насиља, као и делотворне заштите и подршке жртвама. Он даје могућност надлежним полицијским службеницима да у сваком случају насиља у породици воде посебан поступак који је sui generis и независан од других поступака и уколико процене да постоји непосредна опасност од насиља у породици донесу наређење и изрекну хитне мере привременог удаљења учиниоца из стана и (или) привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој. Такође,  установљена је обавеза доношења индивидуалног плана заштите жртве са конкретним мерама увек када се процени ризик од смртности или чињења новог насиља у породици.

Као посебан проблем наглашавамо велики број повратника учинилаца кривичног дела насиља у породици, али и велики број повратника по Закону о спречавању насиља у породици где су хитне мере изрицане раније или су још у току а долази до убиства једног или више чланова породице.

Очигледно је да се законска процедура спроводи, али суштина и ефекти мера показују да, у одређеном броју случајева након неколико месеци од изрицања хитних мера, долази до понављања насиља и тешких последица (на пример у Новом Саду у мају 2019. године када је супруг у току трајања хитних мера лишио живота супругу, таста и ташту пред децом, у Панчеву у јулу 2019. године када је супруг убио супругу за време трајања хитних мера, у Ваљеву 2021. када је полицајац убио бившу партнерку и извршио самоубиство након истека хитних мера).

Шта треба учинити? У случајевима упућене квалификоване претње, када имамо и све елементе  кривичног дела, велики значај има Група за координацију и сарадњу. Индивидуални план заштите би могао да укључи и физичку заштиту жртве када се осумњичени нађе на слободи. Уочили смо да жртве веома ретко или уопште не присуствују састанцима на којима се разматрају предмети насиља у породици, процењује њихова безбедност и утврђују мере заштите. Да ли заменик јавног тужиоца који председава Групом за координацију и сарадњу даје могућност жртви да одлучи да ли ће учествовати у изради плана? Одредбе ЗСНП истичу да „у изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање”. Тешко је прихватљиво да жртве масовно одбијају да узму учешће у изради индивидуалних планова. Ради се о њиховој безбедности, где им је превасходни интерес да се заустави постојеће насиље и спречи могућност његовог понављања.

Даље, неопходно је у свакој полицијској управи, у њеном седишту и у полицијским станицама, формирати тимове састављене од полицијских службеника који су завршили специјализовану обуку за спречавање насиља у породици који ће радити само послове супротстављања насиљу у породици и уместо традиционалног реактивног применити проактиван приступ. Тренутно је обучен велики број полицијских службеника али у већини организационих јединица полиције они поред рада на догађајима насиља у породици  обављају и друге врсте послова. Специјализација има смисла ако се бавите том врстом посла чиме се постиже и континуитет у раду. Тако организоване специјализоване јединице представљају један од предуслова  повећања ефикасности и ефективности у раду што на крају доводи до кохезије међу службеницима и побољшања радног морала.

*Редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Тешко! Када се односи у породици сагледавају црно-бело онда долази до таквих излива мржње. У све треба укључити психологе или психијатре да се реално сагледа чињеница ко је шта у том односу и колика је стварна кривица једне, а колико друге стране. Полиција може мало учинити на спречавање таквих дела, јер нити може, нити има довољно људи да би угроженој страни, а и оној другој доделила пратњу 24 сата, а нисмо ни Америка да можемо пресељењем хиљадама километара даље заштити угрожену страну.
Мада
Једино васпитањем. У школе треба увести предмет - породица и међуљудски односи. Тако би деца научила о начинима за цивилизовано решавање проблема у комуникацији. Данас се подразумева да се то стиче у породици што није увек случај. Уз то мас медији не делују увек на добар начин збивања великог присуства насиља у филмовима и вестима.
Жељко
Ускладите законе са традицијом породичних односа,а не по налогу и преписано из других култура.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.