Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: УКРАЈИНСКИ ИЗБЕГЛИЧКИ ТАЛАС

У Србију ушло 7.000 Украјинаца

Према подацима МУП-а, у приватном смештају регистровано је око 2.000 избеглица из Украјине, а њих седамдесетак уточиште је нашло у у објекту ургентног прихвата у Врању
(Фото:Комесаријат за избеглице и миграције)

Од свих недаћа које из ратног епицентра у Украјини попут цунамија преплављују Европу, наша земља за сада најмање трпи последице великог избегличког таласа. Од око шест милиона људи који су од почетка руске војне акције напустили Украјину, у Србију је стигло нешто мање од 7.000. Тачније, толико их је у минулих два и по месеца пријавило боравак, али многи су у међувремену продужили избегличку одисеју ка неком од одредишта у Западној Европи.

Према подацима МУП-а, у приватном смештају регистровано је око 2.000 избеглица из Украјине. Има их широм Србије – мањи број је у изнајмљеним становима, док је већина одсела код рођака или пријатеља. 

Комесаријат се стара и о 69 Украјинаца колико их је тренутно у објекту ургентног прихвата у Врању, намењеног искључиво за избеглице из ове земље. У овом комплетно реновираном центру може да се смести до 150 људи. На располагању су им двокреветне, трокреветне и вишекреветне собе (уколико су породице бројније), трпезарија, дневни боравак, дечји кутак, амбуланта, интернет...

„У нашем објекту у Врању обезбеђена им је исхрана, здравствена заштита, психолошка подршка, хигијенски артикли, гардероба. Организујемо им образовне и забавне програме, обиласке знаменитости у граду и околини”, каже Светлана Палић, портпарол Комесаријата за избеглице и миграције.

У Врању је смештено 48 жена, двојица мушкараца и деветнаесторо деце, од којих 13 иде у основну школу, двоје у средњу, а једној девојчици омогућено је да онлајн прати наставу у својој школи у Украјини.

„Основцима су њихови вршњаци приредили приредбу добродошлице, а један од наших ученика позвао је на прославу рођендана сву децу из центра, што је с одушевљењем прихваћено”, истиче наша саговорница. Како наглашава, комесаријат широм Србије посебну пажњу посвећује деци и школарцима из Украјине. Обезбеђени су им уџбеници и сав потребан прибор, а где год је могуће, укључују се и у ваннаставне и спортске активности које су имали и код куће.

 За помоћ и подршку избеглима и породицама које им пружају уточиште од првог дана кризе нон-стоп је дежуран телефон 064/828-3171 и имејл адреса [email protected] На граничним прелазима према Бугарској, Румунији и Мађарској распоређени су тимови комесаријата, који Украјинцима у транзиту деле пакете с храном и освежењем за наставак пута, као и лифлете с корисним информацијама, уколико намеравају да остану у нашој земљи.

У службу невољника који су напустили домовину своје капицитете ставило је и представништво УНХЦР-а у Србији. Отворена је интернет страница https://help.unhcr.org/serbia/important-advice/, с мноштвом корисних савета за украјинске избеглице, а за оне који желе директан контакт успостављен је дежурни телефон +381/63-432-499 и имејл [email protected] Такође, канцеларија интензивно сарађује с републичким Комесаријатом за избеглице и миграције, МУП-ом, министарствима задуженим за социјална и образовна питања и другим релевантним државним институцијама. Значајан допринос у заједничком одговору на избегличку кризу пружају и партнери УНХЦР-а из невладиног сектора, у виду бесплатне правне и психосоцијалне помоћи, преводилачких услуга и посредовања у превладавању културолошких разлика.

„Србија је током деведесетих и 2015. године показала висок степен солидарности са избеглицама и из региона и из других делова света, због чега је често навођена као пример добре праксе. Веома је важно да сви заједно покажемо саосећајност с људима који су присилно напустили своје домове, без обзира на то да ли долазе из Сирије, Авганистана, Украјине или било које друге земље”, истичу у УНХЦР-у Србија.

Организационо и теренско искуство које је представништво УНХЦР-а стекло током 45 година деловања на овим просторима сада је дошло до пуног изражаја. Готово четвртина особља послата је у Женеву и земље у којима су први прихватни пунктови за избеглице, како би помогли у што ефикаснијем пружању помоћи. А Франчески Бонели, шефици огранка УНХЦР-а у Србији, поверена је мисија да у Молдавији успостави канцеларију Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице.

Скраћен поступак за исправе, здравствену заштиту, запослење...

Влада Републике Србије усвојила је средином марта Одлуку о пружању привремене заштите расељеним лицима која долазе из Украјине, с роком важења до 18. марта 2023. Тиме им је омогућено да по скраћеном поступку добију право на боравак, личне исправе, образовање и здравствену заштиту, као и могућност да се запосле. Осим овог правног геста подршке, Влада Србије је пре десетак дана саопштила да ће из буџета бити издвојено три милиона евра за децу и избегле из Украјине, али и интерно расељене, којих у тој земљи има више од осам милиона.

Поред ове, до сада највеће, донације из Србије, помоћ у новцу и потрепштинама даровали су „Јунајтед група”, компанија „Марс Балкан ист”, „МК група”, „Нестле Адриатик С”, „Јапан тобако интернешенел”, „Еликсир група”, „Метро”... Прикупљање донација организују и Национални савет украјинске националне мањине, Уницеф у Србији, Црвени крст, Фондација „Адра” и неколико неформалних група грађана. Српска православна црква је све прилоге који су у марту прикупљени у храмовима упутила Украјинској православној цркви и замолила митрополита Онуфрија да помоћ проследи тамо где је најпотребнија.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera
E, jesu se usrećili...
Aleksandar
Vrlo je lepo da Srbija ovako prima izbeglice iz Ukrajine. Nažalost imamo dosta iskustva po ovom pitanju. Nevezano za politiku, izbeglom narodu treba pomoći koliko god možemo.
nikola andric
Najbolje prebivaliste za Evropljane za vreme II svetskog rata je bila Kanada. Ali cak ni Kanada nebi sada mogla da primi sve Ukrajince koji iz ''egzila'' cekaju ukrajinsku pobedu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.