Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
75. КАН

Почасна „Златна палма” за Фореста Витакера

Пре 34 године први пут сам дошао на овај фестивал и то ми је променило живот, изјавио је овај глумац, редитељ, продуцент и велики хуманиста
Форест Витакер (EPA/ARNO BURGI)

Кан Све очи на филмској планети биће сутра увече упрте на све оно што се догађа на свечаној церемонији отварања 75. Канског фестивала и тај толико жељени црвени тепих испред Театра Лимијер у срцу Кроазете. Њиме ће чак седми пут у каријери прошетати и афроамерички глумац, редитељ, продуцент и велики хуманиста Форест Витакер. Овај пут као овогодишњи добитник почасне „Златне палме”, са којом фестивал традиционално одаје почаст блиставом уметничком путу филмских стваралаца чије дело и допринос светској кинематографији оставља трајни траг.

 Осим што ће му у вечери отварања бити уручено ово признање, у част великог глумца већ у среду, на специјалној пројекцији, биће приказан филм „Ради мира” у режији Кристофа Кастања и Томаса Саметина у Витакеровој продукцији. Радња филма дешава се у најмлађој земљи на свету – Јужном Судану у којем стално букте сукоби. У земљи за коју су (уз многе друге) и везани Витакерови хуманистички доприноси миру и економској отпорности на територијама обележеним оружаним сукобима и насиљем (глумац је 2012. основао невладину организацију „Витакер Мир и развојна иницијатива”, а постао је и специјални изасланик Унеска за мир и помирење). Тема филма је таква да указује да упркос бескрајном циклусу сукоба нада за мир постоји. Баш као што постоји одлучност младих жена и мушкараца да кажу доста рату. И све то кроз причу о судији у избегличком кампу у Џуби, који кроз спорт приближава културу мира деци и омладини из непријатељских племена...

 Реагујући на почаст која му се приређује у Кану, Форест Витакер је између осталог изјавио: „Пре 34 године први пут сам дошао на овај фестивал и то ми је променило живот и уверило ме да сам донео исправну одлуку да се посветим проналажењу повезаности у човечанству кроз филм. Увек сам се радо овде враћао како бих приказао своја дела и био инспирисан многим од највећих светских уметника.” Тај његов први пут догодио се 1988. када је имао 27 година и када је гледалиште фасцинирао улогом у филму „Bird” („Птица”) Клинта Иствуда, маестрално одигравши генијалног визионара џеза, легендарног саксофонисту Чарлија Паркера и за то освојио „палму” за најбољу мушку улогу. Поново се у главни такмичарски програм враћао и са улогама у филмовима Била Дјука („Бес у Харлему”), Абела Фераре („Отимачи тела”) и Џима Џармуша („Дух Пас: Пут самураја”) и сваки пут је изнова доказивао колико је његова глумачка харизма интензивна и моћна.

 Добивши „Оскар” за улогу Идија Амина у филму „Последњи краљ Шкотске”, тада је уз Сиднија Поатјеа, Дензела Вошингтона и Џејмија Фокса, постао тек четврти Афроамериканац којег је Америчка Академија за филм наградила својом златном статуом. Добитник још многих одличја за своје улоге, међу којима су и оне у филмовима „Игра плакања”, „Боја новца”, „Добро јутро Вијетнаме”, „Заштићени сведок”, „Црни пантер” или она у „Батлеру” Лија Денијелса (о црном батлеру у Белој кући) којег је Америчка академија, на незадовољство многих неправедно игнорисала не ставивши га на листу номинованих за „Оскар” у 2014. години. Поред своје богате глумачке филмографије Витакер има и ону редитељску и ону продуцентску. Режирао је четири дугометражна филма („Привезани”, „Чекајући издисај”, „Плутајућа нада” и „Прва кћерка”), а продуцирао и филмове Рајана Кругера и Клои Жао...

 Уочи почетка 75. Кана и свечаног дочека Фореста Витакера, фестивалски челник је између осталог рекао: „Пожелевши му добродошлицу, могао сам да упознам уметника са интензивном харизмом и сјајним присуством и да му се дивим. Његова филмографија је истовремено заслепљујућа и заокружена, а његова пажња посвећена младој генерацији. Својом вером у бољи свет и својом посвећеношћу, он доприноси да свет буде боље место. Ретки су уметници који достигну тако леп баланс, а Форест је то постигао и дао нам пример...”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.