Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џулијан Барнс – оригиналан и у новом роману

Књига „Елизабет Финч” објављена код нас само месец дана после британског издања
Џулијан Барнс (Фото: EPA/Alessandro Della Bella)

Нови роман Џулијана Барнса „Елизабет Финч” објављен је у „Геопоетици” само месец дана после британског издања, у преводу са енглеског Вука Шећеровића. Реч је o једном од првих превода ове књиге у свету на друге језике.

По речима уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Барнс је и у овој књизи оригиналан, када је реч о приступу теми, али и увек другачији, у односу на његове досадашње романе.

– Овога пута он пише о једној упечатљивој жени, о професорки културе и цивилизације на курсу за одрасле, инспиративној личности која подстиче друге. Наратор, њен ученик, подробно описује њен физички изглед и карактерне особине. Међутим, у свом маниру, поред фиктивних личности, Барнс у причу укључује и историјску личност Јулијана Отпадника, последњег паганског римског цара, коме је у оквиру троделне романескне структуре посвећен други, средишњи део. То је једна од одлика Барнсове прозе, он пише о одређеној историјској личности, коментаришући прошлост и савременост, критички посматрајући британско друштво. Када наратор у роману говори о професорки Елизабет Финч, пре свега истиче њен став према неопходности аутономног и критичког мишљења, о потреби човека да „мисли својом главом”. Овде постоји и јасно разграничење између академског образовања и ширине знања, прво означава спутаност институцијама, друго је отвореност духа, учење кроз читав живот. Још једно важно тежиште ове приче почива на темама љубави и пријатељства. Наратор и бивши ученик Елизабет Финч после присног дружења долази у посед њених рукописа и размишљања, што је такође важан део књиге – истакла је Јасна Новаков Сибиновић.

Ево једног речитог одломка, везаног управо за рукописе главне јунакиње, али и примера Барнсове критике британске историје и савремености:

„А из ове белешке се види како се припремала за предавања:

– Да су цркве биле мање монотеистичке и мање догматске, да није било прогона Оних Који Нису Као Ми, Британци би се слободније мешали са другима, укрштање раса би постало нормална појава, а бела кожа не би била знак надмоћи. Тако би у друштву било мање очигледних обележја статуса, богатства и моћи. Можда би онда британска историја била прича о земљи која учи различитости, уместо што их пренебрегава и потискује. Уместо освајачке земље на коју други гледају са суздржаним уважавањем или отвореним гнушањем, била би земља која управља светом (или бар делом света) другачије – дајући пример оних врлина које су често присутне у друштву, мада су обично у запећку, као што су толеранција, либералност, беневолентна отвореност према другима. То је тешко оствариво из положаја у коме се сада налазимо.”

Преводилац Вук Шећеровић приметио је да је ова Барнсова књига била захтевна за превођење, али да представља пишчев кредо у идејном и формалном смислу, као и својеврсно поигравање белетристиком и публицистиком. Такође, он је открио и то да је лик Елизабет Финч у ствари Барнсов омаж Анити Брукнер (1928‒2016), енглеској награђиваној књижевници и историчарки уметности, професорки на Кембриџу.

Када је реч о форми романа, Шећеровић је додао да су први и трећи део романескни, док је средишњи, у виду есеја и у монтењевском духу, посвећен Јулијану Отпаднику, у неку руку пишчевом имењаку.

– Управо у вези са овом историјском личношћу у роману је изнесен став да је историја кренула у погрешном смеру прихватањем хришћанства као званичне монотеистичке религије, као и то да сваки појам или идеја који садрже префикс „моно”, где спада и моногамија, по себи представљају једноумље, једнообразност, ограничавање. Са друге стране, пагански свет је оличење плурализма и слободе– запазио је Шећеровић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.