Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПАТРИК ЛАЗИЋ, редитељ

Време масовности је прошло

Све већи јаз се ствара између родитеља и „Нетфликс” деце, а родитељи ће морати да се прилагоде уколико не желе да изгубе поверење сопствене деце и уопште комуникацију с њима
(Фото:: Ида К. Росанда)

„Наш син” назив је ауторског пројекта даровитог редитеља млађе генерације Патрика Лазића, који се бави преиспитивањем породичних односа, питањима сексуалности и припадања. Премијера се очекује у првој половини јуна, представљајући уједно, почетак нове сезоне Хартефакта, која је посвећена преиспитивању идентитета. У представи „Наш син” играју Драгана Варагић, Амар Ћоровић и Александар Ђинђић.

– Много пре психолога уметници су се бавили сексуалношћу, а утемељењем званичне психологије, управо су вековима старији драмски ликови постали именитељи за бројне психолошке теорије, на пример Едип као најпознатији комплексаш. Од тада наовамо гађамо се разним комплексима, поремећајима, расправљамо да ли су прве три године живота кључне за формирање сексуалности или се развијамо током читавог живота. Оптужујемо и бранимо родитеље, варирамо између функција и дисфункција, здравих варијација и болести, увек на трагу табуа која је и каква сексуалност нормална. У „Нашем сину” поигравам се аутобиографским елементима, користим се доступним психолошким и парапсихолошким теоријама како бих мапирао кључна места у свом животу која су утицала на формирање сексуалног идентитета који данас живим и можда понудим одговор на то вечито питање: да ли је важније рано детињство или младост, траума или угодност, гени или васпитање, морање или хтење. – каже за „Политику” Патрик Лазић.

„Прича почиње као стотине других прича, јер то и јесте, у њој смо сви ми”, наводи Биљана Србљановић, најављујући ваш нови пројекат. Зашто нам је потребна таква прича?

Дубоко сам уверен да и код нас најзад долази ново време у којем ће се другачије посматрати сексуалност. Стасавају генерације које, пре свега под утицајем „Нетфликса” и друштвених мрежа, много отвореније гледају на сексуалност. Они добро познају речник различитости и варијација, знају шта су: цис, квир, небинарност, пансексуалност… Схватају да је сексуалност далеко комплекснија и занимљивија појава од доминантних традиционалних модела. Овде се не ради само о томе да лакше прихватају, на пример хомосексуалност или трансродност које се најчешће подразумевају када се говори о прихватању сексуалних и родних разлика. Ради се о томе да схватају много ширу палету која не мора увек ни да се именује нити тачно опредељује и која, на крају, може да буде и најтрадиционалнија могућа. Зато мислим да је важно говорити о томе јер нису све генерације подједнако спремне за то ново време.

Какве реакције очекујете? Како је дошло до реализације ове представе?

Представа настаје у оквиру Хартефактовог програма „4 зида”, у склопу којег ће поред мене у етапама радити и сјајне младе колеге Тара Манић и Југ Ђорђевић. Форма представе је настала из потпуне уметничке слободе коју нам је Хартефакт дао, а иако сам ауторске пројекте до сада већ радио, први пут је сада ауторство потпуно моје, од текстуалног предлошка, режије, сцене… Лично је и интимно, онако како верујем да уметност и треба да буде. Не лажем и не калкулишем. А реакције к’о реакције, биће их свакојаких, као и увек када се отвара ова тема.

Какво је то интимно позоришно искуство у нетрадиционалном сценском простору у коме публика присуствује фиктивном сусрету мајке, оца и сина. Какви се ту рачуни своде?

Представа ће се играти у стану, локација ће за сада остати изненађење. Ритуал уласка у нечији интимни простор тиме је додатно појачан јер ће и публика и глумци да буду заједно у породичној дневној соби. Рачуни који се своде тичу се родитељског страха од сексуалности сопственог детета. То се директно тиче и приче о неспремности за ново време о којем смо малочас разговарали. Све већи јаз се ствара између родитеља и „Нетфликс” деце, а у тој причи су родитељи ти који ће морати да се прилагоде уколико не желе да изгубе поверење сопствене деце и уопште комуникацију с њима. Јер, звучи грубо, али деца иду даље, време иде даље.

Колико је деликатно наћи праву меру за овакву креацију и сценски израз ?

Јесте деликатно, али имам подршку сјајне поделе у којој су Драгана Варагић, Александар Ђинђић и Амар Ћоровић. Будући да играју на свега метар два од публике, глума је малтене филмска, интимнија чак и од сваке мале сцене у позоришту. За глумца захтевније, али за ограничени број гледаоца који могу да виде и најмањи трзај мишића на лицу, то је персоналније искуство које, верујем, више одговара духу времена у којем све више тежимо персоналном и ексклузивном садржају, у најбољем значењу те речи, а не таблоидном. Време масовности је прошло.

Кажу да редитељ тачно зна по реакцији публике на премијери да ли је направио добру или лошу представу. Како се, заправо, редитељ осећа после премијере?

Као да пушта дете на факултет у страни град и тиме откида део себе. Шалим се! Не знам како је пуштати дете на факултет и нисам склон мистификацијама нашег посла. Јесте то увек нека врста постпремијерне сете која се најбоље лечи пребацивањем на припреме за нови пројекат. А то ће у овом случају бити следећа планирана премијера за јесен. Реч је о копродукцији између Битеф театра и Беоарта, у којој се инспиришемо Хараријевим „Хомо Деусом” и истражујемо однос роботике и радништва.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.