Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

СПЦ признала цркву у Северној Македонији

Манастир Свети Наум, Охрид (Фото Никола Тркља)

Успоставља се пуно литургијско и канонско општење са „Македонском православном црквом – Охридском архиепископијом”, прва је званично саопштена одлука са овогодишњем заседања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве које је у току.

Највише црквено тело, којим председава патријарх, а чине га сви епархијски и викарни епископи српске цркве, саопштило је данас да су примили акт Светог архијерејског Синода „Македонске православне цркве – Охридске архиепископије” којим, како се истиче, иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој још 1959. године од стране Светог архијерејског Сабора СПЦ. У саопштењу се даље наводи, да у послатом акту македонски Синод „изражава наду да ће Српска православна црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса”.

Примивши овај акт, Свети архијерејски Сабор, како се истиче у саопштењу, поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности.

Црква Светог Ђорђа, задужбина краља Милутина у Нагоричину код Куманова (Фото Никола Тркља)

„Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење. Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске православне цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан”, истиче се у званичном саопштењу Сабора.

Како се напомиње, у дијалогу о будућем и евентуално коначном статусу „македонске православне цркве”, СПЦ ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за реалполитичке, геополитичке, црквенополитичке и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима. 

Манастир Лесново, код Злетова, задужбниа Јована Оливера, командата војске цара Душана (Фото Никола Тркља)

„И, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним православним црквама”, закључује се у саопштењу Сабора СПЦ.

 

Јањић: Велики и храбар потез СПЦ, ништавна одлука Цариграда

Одлуком Сабора СПЦ о прихватању за македонску цркву статуса најшире могуће аутономије за македонску цркву, учињен је велики и храбар потез, каже стручњак за црквено-правна питања проф.др Јован Јањић и наводи да је после 55 година поново васпостављено канонско и литургијско јединство СПЦ са црквом у Северној Македонији.

Јањић за Танјуг каже да не треба повлачити било какве паралеле између одлуке СПЦ са одлуком Синода Цариградске патријаршије, којом је призната црква у Северној Македонији, и истиче да је одлука Сабора СПЦ аутономна и заснована на канонима.

''Једино Сабор СПЦ може да решава статусна питања која се тичу црквене организације на њеном канонском подручју'', наглашава Јањић.

Оцењује да је одлуком СПЦ потврђено да је одлука Цариградске патријаршије која је, како каже, била исхитрена и вероватно политички мотивисана, ништавна и да неће производити дејства.

''Убудуће, уколико Јерархија у Северној Македонији остане при разговорима, које је протеклих дана водила са Светим синодом СПЦ, то питање ће се вратити у оквире канона и верни православни народ у Северној Македонији напокон ће бити у заједници са осталим православним светом'', истиче Јањић и подсећа да је Црква у Скопљу била изопштена и да није имала јединство са другим помесним црквама пошто је била у расколу.

Како каже, одлуком Сабора СПЦ канонско и литургијско јединство је враћено на позиције из 1959.године када је СПЦ доделила најшири облик аутонимије цркви у тадашњој Народној републици Македонији, данашњој Северној Македонији.

Наводи да је Јерархија у Скопљу, под утицајем комунистичких власти, стално испостављала нове захтеве, између осталог и то да имају и аутокефалност, та да је су 1967. године проглашена аутокефална црква што је , каже, довело до прекида канонског и литургијског јединства са СПЦ.

Јањић наводи да се водила борба, пре свега са стране СПЦ, да се поново васпостави то јединство, али да то дота није могло доћи јер је Јерархија у Македонији истрајавала на својим захтевима.

''У последње време Свети архијерејски Синод СПЦ водио је братске разговоре са Јерархијом у Скопљу, пре свега са архиепископом Стефаном. У љубави братској дошло се до разумевања и сагласности да може поново да се успостави канонско и литургијско јединство, до чега је сада дошло'', каже Јањић.

Наводи да се око тог питања појавио ''проблем са стране'', односно од стране Цариградске патријаршије.

''Када су у Цариграду сазнали да су Београд и Скопље близу решења тог болног питања, панично су предузели акције да се тобоже покаже да су они фактор који доноси кључне одлуке. И донели су некаконску одлуку да Цариградска патријаршија призна литургијско јединство цркви у Северној Македонији'', објашњава Јањић.

Изражава очекивање да ће одлуку СПЦ да се успостави литургијско и канонско јединство са Црквом у Северној Македонији признати све православне цркве јер је, како каже, заснована на канонима за разлику од одлуке Цариградске патријаршије.

Јањић наводи да је Јерархија у Скопљу под великим притиском не само Цариградске патријаршије, већ и од многих политичких кругова у свету који би, како каже, желели да преуређују свет по својим мерилима.

''Верујем да ће Јерархија у Скопљу остати при договору који је имала са члановима Светог Архијерејског Синода СПЦ и да ће напокон, на једини могући и ваљан начин решити свој статус, да се врати у заједницу са осталим православним светом'', каже Јањић, преноси Танјуг.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos Kozarski
A šta kažu Makedonci?
Коста
Сад Македонци могу да траже легално да се поново стоври аутокефална МПЦ са благословом Српског патријарха, као што је својевремено СПЦ постала аутикефална Благословом Васељенског патрјиархва. Бивша тзб. "МПЦ" је створена од комунситичког режима у Југолславији и није добила благослов Српског патријарха. Питам се с амо какао ће да реагује бугарска Црква на ово, и какве ћепроблеме стварати у вези тога.
Владимир Кнежевић
Ако сам добро разумео: - СПЦ је признала АУТОНОМИЈУ МПЦ-ОА, али не и АУТОКЕФАЛИЈУ - Не ограничава јој аутономију на подручје Републике Северне Македоније (као нпр. Цариградска Патријаршија), већ се аутономија односи и на Епархије МПЦ у иностранству - Питање назива (МПЦ, ОА, МПЦ-ОА,...) оставља МПЦ да реши сама са осталим Црквама Дакле, враћа се (за сада) на стање из 1959. (канонска аутономија), али не и стање из 1967. (самопроглашена "аутокефалија"). Занима ме шта ће бити са ПОА у оквиру МПЦ?
Petar
@Tropar Od 1945. srbi prestaju da postoje u Makedoniji, jednostavno su postali makedonci. Ono što mi znamo je to da su Srbi živeli do Soluna, tako da je Dušan te teritorije oslobadjao. Naravno Makedonci imaju svoju specifičnost, oni verovatno imaju neke veze i sa Antičkim makedoncima. Mi treba da pustimo Makedoncima da budu Makedonci, ali ne možemo da se pravimo da je Kralj Marko bio makedonac, i da je Markov manastir makedonski.
Tropar
@Beogradjanin, A sto nazalost, da li biste umeli da objasnite? Da li SPC treba da bude u Makedoniji samo zato sto je Car Dušan pre 800 godina tamo vladao? Ljudi koji žive u Makedoniji nisu Srbi i najveća je greska cele srpske nacije i politike sto su gomilu ljudi u 20. veku da osvajaju Solun.
Прикажи још одговора
Никола
A зашто је митрополит Јован лежао онолико дуго у затвору?
Будимо реални
Оно што је важно: 1) Црква у Северној Македонији добровољно се одриче аутокефалности; 2) прихвата Патријарха српског за свог врховног поглавара; 3) прихвата да је део наше цркве; 4) епископи из Северне Македоније постају део нашег Сабора; 5) признају Томос из 1922. године. Будимо реални: СПЦ - МПЦ: 5:0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.