Евроскептични Меланшон сања да постане премијер Француске

Нема „меденог месеца” за Макрона до окончања јунских парламентарних избора иако би требало да предахне након реизбора. Познато је да Французи не мењају мишљење месец дана након што су одабрали председника, али наредни избори стављају на коцку Макронову апсолутну већину у скупштини и призивају евентуалну кохабитацију с левичарском алијансом. Жан-Лик Меланшон, архитекта новонасталог левичарског савеза, оформљеног зарад похода на парламент, сања велике снове. Загледан у даљину, каже да се спрема да постане следећи премијер Француске. Он позива људе у актуелној кампањи широм земље да подрже левицу у, како каже, „трећем кругу председничких избора”. Макрон је у претходном мандату уживао апсолутну парламентарну већину, толику да је му је наденут надимак Јупитер. Поређење с врховним богом у римској митологији користе критичари који кажу да је француски парламент претворио малтене у свој печат који само одобрава његове одлуке. Замерају му да контролише владу, парламент, уставни суд. Истина је да француског председника увелико подупире уставни референдум из 1962. године, који је као главну промену увео то да се председнички избори одржавају у тандему с парламентарним, у размаку од око месец дана. То значи да ће онај ко постане председник освојити и парламент и тако је у протеклих шест деценија Пете републике. Новоизабраном председнику никада није ускраћен већи број места у скупштини. Такође, актуелном шефу у прилог иде и очекивано понављање мале излазности из 2017, од свега 48,7 процената.

Меланшон намерава да помрси ове конце, а самопоуздање му је нарасло јер је на председничким изборима добио чак три одсто више гласова у односу на 2017. годину. Био је трећи, иза Марин ле Пен, са 22 процента. Овај пораз (није отишао у финални круг) сада покушава да претвори у нову опасност јер је супарничке партије левице, против којих се надметао у трци за председника, увео у савез повољан понајвише за његову партију. Левичарска алијанса је изузетно јака, чему сведоче и прецизне француске анкете које сугеришу да могу добити 28 одсто гласова, испред Емануела Макрона са 26 и Марин ле Пен са 24 одсто. Ова победа не би донела левици превласт због начина на који се пребројавају гласови, али би је учинила главном опозиционом снагом након дугог обитавања на маргинама.

Изненада уједињена алијанса успешно поставља кандидате у свих 577 изборних јединица, док Меланшон подједнако успешно извлачи снагу из разочарања левичарских гласача који су били приморани да у априлу бирају између крајње деснице и центристичког кандидата.

Такође, број места у парламенту представља исто толико локалних суверених трка које локална питања у одабиру представника стављају у први план у односу на националне трендове.

Оно што би могло угрозити планове левичарског савеза, осим афера које ће се сигурно појавити током кампање, јесте лично Меланшон. Умерене левичарске колеге критикују га због његових амбиција да напусти НАТО и не поштује делове споразума ЕУ, те води економску политику која би их додатно задужила. За Меланшона кажу да је њихово најубојитије оружје, а уједно и највећи недостатак. Он је бриљантни говорник и тактичар који дели, уместо да уједињује нацију.