Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европска комисија предвиђа виши раст БДП у Србији од ЕУ и Еврозоне

(Pixabay)

БРИСЕЛ – Европска комисија (ЕК) предвиђа раст бруто домаћег производ Србије од 3,4 посто у овој години и од 3,8 процената у 2023, у пролећним прогнозама објављеним данас.

Према подацима из извештаја, објављеног на веб сајту ЕК, привреда Србије ће расти брже него Европска унија и еврозона, којима се предвиђају стопе раста у 2022. и 2023. години од 2,7 посто, односно 2,3 одсто, респективно.

У одељку посвећеном Србији, Комисија истиче се да ће након снажне привредне експанзије у 2021. години од 7,4 посто, раст БДП-а наше земље, као и целе ЕУ и еврозоне, бити под притиском економских утицаја рата Русије против Украјине.

ЕК наводи да ће раст Србије углавном бити вођен приватном потрошњом и инвестицијама, за које се очекује да ће надокнадити мали негативан допринос нето извоза расту.

Раст приватне потрошње у 2022, ЕК пројектује на 3,7 посто, а наредне године на 3,8 процената, док стопу раста јавне потрошње у наведеним годинама процењује на 0,1, односно 0,7 одсто, респективно, јавља Танјуг.

Што се извоза робе и услуга тиче, предвиђа се повећање од 8,6 процената ове и од 8,5 посто идуће године, док ће раст увоза робе и услуга по процени Комисије износити 8,1 одсто у текућој години, односно 7,3 посто у следећој.

У извештају се такође прогнозира да ће инфлација достићи врхунац средином 2022. да би потом успорила од јесени. Конкретно, ЕК процењује стопу инфлације у Србији од 8,5 посто за ову годину, након чега ће опасти на 4,6 одсто догодине.

Када је реч о стопи незапослености, она ће се спустити са лањских 11 процената на 10 посто у 2022. и наставиће силазни тренд у наредној години на 9,3 одсто, сматра ЕК.

Дефицит буџета опште државе ће, према прогнозама извешне власти ЕУ, пасти ове године на 3,1 посто БДП-а, а у 2023. години на 1,8 процената бруто производа земље.

Предвиђа се такође смањење јавног дуга Србије у овој и идућој години на 54,5 процената, односно на 52,5 посто БДП-а, респективно.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Verica
Normalno je da slabije ekonomije brže rastu od razvijenih, one razvijene nemaju baš puno prostora za daljnji rast, tako da je sve onako kako je očekivano.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.