Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Голгетер репрезентације купио део некадашње галерије у Смедереву

Александар Митровић је за 40,9 квадрата у власништву града понудио 200.000 евра, што је било 2,5 пута више од почетне цене
Александар Митровић (Фото М. Спасојевић), Објекат у строгом центру града, чији изложбени простор у приземљу није коришћен последње четири године (Фото О. Милошевић)

Смедерево ‒ Прослављени српски фудбалер и репрезентативац, играч Фулама Александар Митровић, родом Смедеревац, купио је власнички удео у једном од најзначајнијих и најстаријих објеката у строгом центру, Реч је о некадашњем Хотелу Нинић, у коме је годинама била градска Галерија савремене уметности. Одлуку о отуђењу осмине простора која је припадала граду донела је локална скупштина. Реч је о 3/24 идеална дела од укупно 328 квадрата који су након реституције, готово у целини враћени наследницима власника. Локални парламент усвојио је закључак о покретању поступка отуђења удела, након што се граду обратио потенцијални купац. У јуну прошле године, био је расписан оглас за прикупљање писмених  понуда. Процењена вредност за 40,9 квадрата који припадају граду Смедереву утврђена је на 86.100 евра, што је била и почетна цена. Митровић је понудио 2,5 пута вишу суму, односно 200.000 за колико му је и и продат удео града у некадашњој Галерији „Нинић”.

Осим Александра Митровића, за овај простор надметале су се и две смедеревске фирме: „Делтаграф”, чији представник се није појавио на јавном отврању понуда па се сматра да је одустао, и „Италија нуова” која је понудила износ почетне цене. Град је пре продаје испоштовао законску обавезу права прече куповине и свим осталим сувласницима понудио да купе удео у јавној својини, али се нико није изјаснио у прописаном року. Како „Политика” сазнаје, фирма „Делтаграф” је у претходне две године већ откупила око половину објекта од наследника, чиме је постала већински власник. Према речима директора те фирме, Владана Николића, нису искористили право прече куповине јер понуђену цену од 200.000 евра сматрају нереалном.

Коментаришући ову трансакцију, одборник др Иван Стевановић из Групе грађана „За наше Смедерево” на скупштинском заседању је рекао да је постигнута добра цена, али да је чудно да неко нуди 2,5 пута већи износ од процењеног.

„Форма је испоштована, биле су три понуде, али је Митровић дао гол у 91. минуту, у продужетку. Једини критеријум је била цена, а зашто није као критеријум стављена и будућа намена објекта, ми сада не знамо шта ће бити на стратешком простору који је окружен црквом, градским тргом и важним институцијама. Поново питам чија је одлука да се прода удео града, који је мотив и интерес да се изложбени простор у центру отуђи и зашто град није откупио од осталих власника па да остане галерија”, рекао је Стевановић, упитавши шта град планира са новцем од продаје.

Градоначелник Смедерева Јован Беч каже да је град покушаво да откупи уделе сувласника у протекле две године, али да не може да плати више од процењене вредности, те тако није могао да буде конкурентан. Што се средстава од продаје удела тиче, каже да ће ребалансом буџета бити утврђена конкретна инвестиција.

 Овај објекат на главном градском тргу има изузетну амбијенталну вредност. Саграђен је 1928. године као Хотел „Нинић” и дело је архитекте Милије Нинића. После Другог светског рата породици Нинић је национализована имовина. У приземљу зграде била су смештена предузећа „Равни гај” и „Самоизбор”, а после 1999. године приземље је постало градски изложбени простор у коме се све до 2018. налазила Галерија савремене уметности. Те године у поступку реституције већина зграде је враћена наследницима Нинића, па је галерија пресељена у музеј, где и данас ради у редукованом обиму због недостатка простора. Некадашњи галеријски простор четири године је празан и запуштен. Подсећања ради, на тај објекат је уочи бомбардовања 1999. око бацио „Мек Доналдс” и практично је све било спремно да овај ланац брзе хране дође у Смедерево. Постоје две верзије зашто до тога није дошло. По једној, наводно се одустало јер америчка фирма након бомбардовања није била пожељна опција, а по другој верзији град није могао да омогући простор за изградњу трафо-станице која је била неопходна за отварање ресторана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.