Бирократски Скадар на Бојани

Ниш – У граду на Нишави последњих година заиста се много чини да се привреда поново уздигне и врати на старе позиције, а појавише се улаже у развој информационих технологија. Ипак, постоје и ствари које се тешко могу схватити. Колико год да се непрестано говори о напретку и опоравку и улажу велики напори да тако и буде, у појединим сегментима и даље се све ради по старом, „штапом и канапом”.

Примера ради, у извештају Републичког завода за статистику за 2021. годину наведено је да су у том периоду надлежне службе града Ниша издале укупно 452 одобрења за извођење грађевинских радова на градском подручју, а свега 105 се односи на изградњу објеката за колективно становање, односно стамбених зграда. У истом периоду у Београду је издато 1.227 таквих дозвола, у Новом Саду 804, а у Крагујевцу 162.

Према овом критеријуму, Ниш је, сразмерно својој величини, на катастрофално ниском 15. месту. Испред њега су и Шабац, Панчево, Чајетина, Инђија, Крушевац, Ваљево, Суботица, Сомбор, Сремска Митровица, Чачак и Зрењанин. На основу података Републичког завода за статистику, могло би се закључити да је Ниш нека варошица или омања локална самоуправа, не нарочито развијена. Јасно је да су због оваквог стања огорчeни пре свега инвеститори и извођачи радова, али највећу штету трпи градски буџет, а самим тим и становници Ниша. Док је, како се незванично сазнаје, у Новом Саду месечни приход од грађевинских дозвола, пореза и доприноса у грађевинарству у децембру 2021. био неколико стотина милиона, у нишки буџет се по том основу у истом месецу прошле године слило свега 260.000 динара.

Зато је умесно запитати се шта се то догађа у Управи за планирање, недавно преименованој у Управу за грађевинарство, која је до пре неколико година важила за једну од најефикаснијих и у граду и Србији. И да ли је, како се отворено говори, ова служба препуштена неуким и неспособним, да су у њој честе смене на челним функцијама и да се у ствари, што није никаква тајна, ко год дође на место руководиоца такорећи ништа и не пита. И да у време очигледних кашњења и пропуста све у својим рукама држе некадашњи не баш најстручнији чиновници пред пензијом. Да они ведре и облаче и да, док не „прегледају” захтеве, нема одлука и решења.

Иако су у некадашњем граду електронике велика улагања у развој информационих технологија, иако су отворене или се стално отварају бројне и нове е-управе, е-канцеларије и е-шалтери, некоме изгледа није у интересу да се побољша ефикасност.

Штета је голим оком видљива – градилишта је све мање, а буџет је све празнији.