Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОВОДОМ МАЈСКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ 1848.

Покрајинска признања за науку и уметност

Мајска скупштина представља, према речима историчара Петра Ђурђева, директора Историјског архива Новог Сада, један од преломних тренутака у историји „овостраних Срба”
Слика Павла Симића позната као „Мајска скупштина” (Фото: Галерија Матице српске)

Нови Сад – Доделом признања, Војводина обележава истакнути датум у својој историји, Мајску скупштину из 1848. године. Тим поводом, један од награђених је новосадски професор, специјалиста клиничке фармакологије др Момир Миков, који се у медицинским наукама годинама бави истраживањем које је и Нови Сад ставило на мапу света у развоју лекова за дијабетес, раширене болести савременог човека.

– Кoд нас око 600.000 људи болује од дијабетеса типа 2 и нешто мање од типа 1. Ради се о епидемији незаразне болести, светских размера. Зато је и сваки мали корак од велике помоћи људима. Фактора за ову болест има више, од генетике надаље, а у директној је вези са храном и метаболичним процесима – каже за „Политику” др Миков, који је први у свету, како стоји у његовој биографији, открио и патентирао хипогликемијско и хиполипемијско дејство деривата жучних киселина.

Професор Миков са Медицинског факултета у Новом Саду спада у два одсто најцитиранијих научника и свету у 2021. години.

– Поносан сам на такву цитираност, на то што је истраживање кренуло из Новог Сада давне 1996, ставило га на мапу света у развоју лекова за дијабетес и што је из свега потекло 26 младих доктора наука – каже.

Тај истраживачки пут који је крунисан патентом, уз сарадњу са другим факултетима и колегама, он наставља, иако је, како додаје, достигао жељу сваког истраживача. Изузетна му је част, напомиње, што добија Награду Војводине „Милутин Миланковић” за научне иновације.

Покрајинско признање додељује се поводом Мајске скупштине и у области уметности, а оно носи назив славног сликара Павла Јовановића, и за 2021. годину додељено је глумици Гордани Ђурђевић Димић, за посебан допринос уметничком стваралаштву. Глуму је завршила на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше. Комисија је у образложењу одлуке навела да је Гордана Ђурђевић Димић глумила у великом броју позоришних представа, на филму и телевизији, те да је добила бројне награде и признања за свој рад, попут Златне медаље „Јован Ђорђевић”, „Нушићеве награде” за животно дело, Награде „Жанка Стокић”, шест годишњих награда СНП-а, Стеријине награде, Награде „Предраг Томановић”, као и више награда на сусретима војвођанских позоришта. Заузима истакнуто место у драмском ансамблу Српског народног позоришта.

Мајска скупштина представља, према речима историчара Петра Ђурђева, директора Историјског архива Новог Сада, један од преломних тренутака у историји „овостраних Срба”.

– Позивајући се на царске привилегије, Срби у тадашњој Аустроугарској монархији желели су да успоставе аутономију, културна и национална права. Нажалост, нису наишли на руку сарадње са револуционарним властима у Будимпешти, што је тадашњу Јужну Угарску увело у страшан грађански рат – каже за „Политику” Ђурђев.

Ради формулисања српских захтева, објашњава, на црквено-народном скупу у Сремским Карловцима проглашено је формирање Војводства Србије. Јосиф Рајачић је проглашен за српског патријарха, а Стеван Шупљикац за првог војводу нове творевине.

– То нас уводи у један историјски куриозитет, јер је јужно била Кнежевина Србија, а северно од Саве и Дунава ‒ Војводство Србија. Извршена је демократизација политичког живота, укинуте су стеге феудализма и остварена је права народна власт, којом је управљао одбор са седиштем у Карловцима – наводи Ђурђев.

Ликовно сведочанство о Мајској скупштини, платно „Српска народна скупштина 1. маја 1848” Павла Симића, део је сталне поставке Галерије Матице српске. Према подацима ове установе, непосредно након скупштине, Симић је у манастиру у Кувеждину, под утицајем једног од најактивнијих учесника у догађајима из 1848, архимандрита Никанора Грујића, урадио слику познату и као „Мајска скупштина”. У средини је патријарх Рајачић који се обраћа окупљеном народу и у левој подигнутој руци држи царске привилегије добијене као позив и гаранција српском народу пред Велику сеобу 1690. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.