Пшеница поново поскупела после одлуке Индије да забрани извоз

Након што је Индија забранила извоз основних житарица, цена пшенице на међународном тржишту је порасла на највиши ниво у последња два месеца, а стручњаци упозоравају да све више цене хране и енергената могу повећати ризик од несташице хране, подстаћи инфлацију али и немире у многим земљама, преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Цене пшенице порасле су за максималну дозвољену количину 16. маја пошто је Индија увела забрану извоза, повећавајући притисак на трошкове за храну док су оскудне глобалне залихе узбуркале међународна тржишта, указује Фајненшел тајмс.

Референтни индекс цена пшенице у Чикагу порастао је за чак 5,9 одсто, највише у последња два месеца. Цене пшенице ове године порасле су за више од 60 одсто због рата у Украјини, наводи лондонски лист додајући да две европске земље покривају готово трећину светског извоза пшенице.

Индија, највећи произвођач пшенице у свету после Кине, најпре је обећала да ће попунити празнину на тржиштима због смањене производње из Украјине, делимично захваљујући изузетној жетви од седам милиона тона прошле године.

Међутим, Индија је преокренула курс јер је домаћа инфлација порасла на највиши ниво у осам година због раста цена хране. Њу Делхи је саопштио да уводи забрану, уз неке изузетке, „како би управљао целокупном безбедношћу хране у земљи и подржао потребе суседних и других рањивих земаља”.

Изненадна промена уследила је после два месеца жестоких врућина у Индији, с температурама и до 45 степени Целзијуса у деловима пшеничног појаса, указује Фајненшел тајмс и додаје да је раст цена хране и горива такође подстакао Банку Индије да овог месеца подигне каматне стопе први пут у четири године.

Стручњаци упозоравају да одлука може само погоршати ризик од несташице хране, посебно за земље у развоју и оне који су зависни од намирница из тог региона, попут земаља у Африци и на Блиском истоку.

Пре одлуке о забрани извоза, Индија је имала циљ да испоручи рекордних 10 милиона тона пшенице ове године док је премијер Нарендра Моди говорио да је „Индија спремна да нахрани свет”, истиче Би-Би-Си.

Међутим, забрана извоза пшенице представља велики заокрет у политици. Осим што наговештава забринутост владе због раста цена код куће, одлука би могла да изазове оно што је један стручњак описао као спољнополитички изазов за Индију.

Делхи је раније тражио изузеће од правила Светске трговинске организације који отежавају земљама извоз житарица које се, као што индијска влада ради, купују по фиксној цени од фармера за званичне резерве. Иако се, указује ББЦ, чинило да су неке земље спремне да помогну Индији да пронађе начин за извоз пшенице, сад ће те исте земље вероватно бити узнемирене.

С друге стране, Уједињене нације су саопштиле да су глобалне цене хране у априлу лагано пале, али су и даље готово 30 одсто веће него у исто време прошле године.

Раст цена хране и енергената, додаје ББЦ, подстиче инфлацију широм света због чега су поједине централне банке, укључујући америчку и британску, подигле каматне стопе. Међутим, то је изазвало забринутост да би већи трошак задуживања могао погодити глобални економски раст, а неки стручњаци упозоравају и на рецесију.

Све веће цене хране узроковане најпре пандемијом ЦОВИД-19, лошим жетвама и на крају руском инвазијом на Украјину, изазивају несташице и протесте у земљама у развоју док ће индијска забрана извоза пшенице вероватно погоршати глобалне напетости, оцењује Волстрит џурнал, преноси Бета.

Челник Светског програма за храну УН-а упозорио је 12. маја да ће се свет суочити с потпуном несташицом хране већ следеће године ако Русија настави да блокира украјинске луке.

Чак и у најбогатијим земљама света, веће цене хране узрокују притисак али, наглашава амерички лист, управо се у најсиромашнијим земљама последице украјинског сукоба на цене хране најоштрије осећају.

Широм Африке, додатни проблем је и лоше време које је пореметило локалне жетве док су цене хране на континенту већ биле на 10-годишњем врху пре инвазије. Египат, највећи светски увозник пшенице, окреће се земљама од Парагваја до Индије, док ДР Конго улаже милионе долара у пројекат да се пекаре пребаце с пшенице на брашно од маниоке, биљке са скробним корењем која је доступна широм земље.

У домовима широм света, истиче Волстрит џурнал, људи смањују потрошњу основних намирница или их замењују јефтинијим алтернативама. Цене фјучерса за пшеницу на робној берзи у Чикагу порасле су за више од 50 одсто од почетка године, док су цене кукуруза порасле за више од 30, а соје за више од 20 одсто. У априлу је индекс хране УН за храну и пољопривреду порастао за 30 одсто у односу на исти месец прошле године и 60 одсто од 2019. године, пре него што је пандемија погодила производњу и ланце снабдевања.