Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛЕКЦИЈА ПРВЕ ДАМЕ

Јованка Броз ‒ кустоскиња збирке успомена

После Титове смрти слике из куће у којој је некадашња прва дама живела 36 година, а која је била и службена резиденција Јосипа Броза, пренете су у вилу у којој је до смрти потом живела Јованка Броз. Како их је бирала и да ли је у томе имала пуну слободу или не, вероватно никад нећемо сазнати
Портрет другарице Јованке Броз, Омер Мујаџић (лево), Јованка Броз са сликаром Божидаром Јакцем приликом фотографисања њеног портрета у вили на острву Ванга, Бриони, 8. фебруар 1966.(Фонд Музеја Југославије)

Како данас видимо Јованку Броз? Као прву даму или Јованку која је била модел генерацијама својих вршњакиња и млађих жена? Да ли видимо Јованку партизанку? Да ли су њени многоструки идентитети уткани у колекцију смештену у имагинарни музеј чија је једина кустоскиња била Јованка и да ли их је могуће ишчитати из слика које је свакодневно гледала у својој кући?

Ово су нека од питања које су поставили Ана Панић и Никола Ивановић, кустоси изложбе Партизанка и Фрагонар. Колекција слика Јованке Броз, чије је отварање заказaно за среду, 18. мај, у Галерији Матице српске у Новом Саду у 20.00 часова. Биће изложено 36 дела из збирке Музеја Југославије. Више од три деценије ова уметничка дела налазила су се у вили коју је Јованка Броз користила након Титове смрти у Булевару кнеза Александра Карађорђевића број 75 (некадашњем Булевару мира). Ту су пренета из Резиденције у Ужичкој 15, у којој је Јованка Броз живела од 1945. до 1980. године.

„Од 36 изложених слика трећина је поклоњена директно Јованки Броз са посветом написаном лично њој у периоду између 1965. и 1977. године. Остале су поклоњене Титу или су наменски набављане за уређење њиховог заједничког дома у Ужичкој 15, а после Титове смрти су Јованки додељене за уређење њеног новог дома. Пренете су слике које су се налазиле у просторијама које је она користила – женска канцеларија у приземљу, спаваћа соба на спрату, салон на спрату, радна соба на спрату, купатило и предсобље испред њега. Те приватне одаје Јованке Броз смо, у мери у којој је то било могуће, покушали да реконструишемо на изложби, додајући по неки лични предмет, фотографију или комад намештаја и тако на основу сачуваних артефаката представимо њен лични музеј у коме је живела”, наводи кустоскиња Ана Панић.

Збирка слика Јованке Броз никада није постојала као самостална збирка. Све ове слике су после Титове смрти пописане и биле су део ликовне збирке некадашњег Меморијалног центра Јосип Броз Тито, чији је Музеј Југославије правни следбеник, и како су из те збирке изашле (иако никад нису званично исписане јер их она и није званично узела, а оставинска расправа иза Тита није била окончана) тако су сада враћене Музеју Југославије и чувају се у Збирци поклона. Након Јованкине смрти, представници Музеја Југославије комисијски су преузели 584 предмета који су, након идентификације и утврђивања власништва на основу музејских картона и инвентарних бројева који су се неретко, и након тридесет година, још налазили на предметима које је Јованка користила, пренети у музејске депое.

Оно што данас видимо као колекцију слика Јованке Броз је заправо један донекле случајан скуп слика, различитих и по стиловима, и по вредности, и по значају који се никако не може подвести под систематску колекцију јер је изостало селективно, активно и дугорочно тражење репрезентативних предмета. Поред ових слика у кући у којој је живела Јованка Броз се налазило још двадесетак слика од којих су неке припале породици након њене смрти, а неке су се водиле као инвентар куће те су остале у државном власништву у збирци којом руководи Управа за заједничке послове републичких органа која и данас управља овим објектом. Међу њима је неколико репрезентативних слика аустријског сликара Франца Хоенбергера (1867‒1941), за њега типичних пејзажа и мртвих природа, док су остала дела лошијег квалитета, међу којима више копија Веласкеза и Рембранта који је Јованки био омиљени сликар.

‒ Од изложених слика, по значају бих издвојила слику расветљене палете Жене у разговору Влаха Буковца из 1898. године када почиње његов „цавтатски интермецо”, што видимо и по светлим бојама и медитеранском сунцу које обасјава слику, као и монументално платно Младена Јосића Припрема тоалете из 1938. године у стилу поетизованог реализма. То је најрепрезентативнија слика из циклуса портрета глумица и позоришног света из Народног позоришта у коме је Јосић у том периоду радио као сценограф. На овој слици реч је о портрету оперске певачице Катице Јовановић, примадоне београдске опере која је приказана у раскошној хаљини док се пред огледалом припрема за наступ ‒ објашњава Ана Панић.

Жене у разговору, 1898. Влахо Буковац

У том хетерогеном ликовном фонду налазе се и гравире на металној плочи, копије из епохе рађене по сликама Добра мајка и Љубавни завет француског рококо уметника Жана Онора Фрагонара. Оне су се налазиле поред Јованкиног кревета у обе куће у којима је провела укупно више од шест деценија па отварају интимно питање мајчинства.

‒ Индикативно је што је изнад кревета висила помало застрашујућа Станчићева слика Дјечје игре која као и Добра мајка, што такође може бити метафора за (не)проживљено искуство родитељства. Јованка је била у потпуности посвећена супругу кога је у свему пратила и чијим одлукама се беспоговорно повиновала, па и оној да немају деце, да ће абортирати уколико до зачећа дође.

Самим насловом изложбе сугеришемо и то да смо кроз предмете који су је окруживали хтели да преиспитамо какву Јованку и које њене улоге видимо гледајући све те мртве ствари који су као у неком огромном музеју без кустоса изгубили своје примарно значење ‒ каже Ана Панић.

Дародавци слика су у неким случајевима познати. После рата су то често били сами аутори, али свакако су још бројнији били органи државне и локалне управе, разне друштвене и политичке организације, институције попут школа и болница, радне организације, спортска удружења, фабрике, рудници, сеоске задруге итд. Унутар те велике збирке поклона, један мањи део чинила су уметничка дела поклоњена директно Јованки, најчешће током званичних протоколарних посета које је као прва дама практиковала путујући са супругом. Састајала се узгред са појединим званичницима, њиховим супругама, посећивала музеје, фабрике, установе културе и дечје заштите и често добијала уметничка дела, предмете примењене уметности или етнографску грађу на поклон у тим приликама. Међу поклоњеним делима је и икона Белог анђела.

Јасно је да оно што се данас види као колекција слика Јованке Броз можда више говори о укусу дародаваца и њиховим жељама, а не о рефлексији њеног или Титовог посебног укуса.

Међу делима нема авангардних, постмодернистичких радова или оних који се на било који начин могу разумети као ангажовани. Такође, скоро да нема ни водећих имена и ликовних поетика актуелних у Југославији шездесетих и седамдесетих година 20. века. Велики број радова у овој колекцији припада домену онога што би могло да се означи као „традиционално сликарство”.

‒ Јованка Броз је више од три деценије живела у својеврсном кабинету успомена који је као временску капсулу пренела из једног окружења у друго, покушавајући да што је више могуће имитира амбијент Резиденције у Ужичкој 15. Прегледом фото-документације утврдили смо да је поједине просторије, попут спаваће собе, скоро у потпуности рекреирала, намештај је исти, распоред слика идентичан. Како је некадашња прва дама бирала слике из куће, која јој је 36 година била дом и службена резиденција Јосипа Броза, да би биле пренесене у вилу у којој је до смрти живела и да ли је у томе имала пуну слободу или не, вероватно никад нећемо сазнати.

Ти предмети су за Јованку имали пре свега емотивну вредност, вредност сувенира, носећи у себи делић искуства на које је конкретан предмет или уметничко дело подсећа. У недостатку Јованкиног гласа користили смо секундарне изворе, ретке интервјуе које је за живота давала новинарима и публицистичке књиге настале на основу разговора њихових аутора са Јованком Броз у покушају да интерпретирамо и разумемо ову колекцију, али и Јованкин однос према њој ‒ каже Ана Панић.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сивошевић
црвена буржоазија црвена краљица
za Sivosevica
Da li znate da u Engleskoj svaka kuca i slicno ako nema nasljednika postaje vlasnistvo engleske kraljice . Da li znate da sve dublje od dvadeset metara ispod objekta ili terena koji imate pripada kraljici. Da li ste imali priliku da pogledate dio predmeta u Tower of London, Buckingham Palace, Windsor castle etc. koji su vlasnistvo kraljice. Koje je boje ta burzoazija i koje je boje ta kraljica? Ah da, kraljica nema ni zavrsenu skolu.
bambi
Koliko su ovi komunisticki slikari morali crne boje da potrose samo za Jovankine obrve.
za Bambija
Koliko boje vi morate da potrosite da samo obojite ono sto je stvoreno u njenom vremenu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.