Дванаест студентских радова у трци за најбоља три

Која ће три рада од њих дванаест, колико их је ушло у други круг анкетног студентског конкурса за идејно архитектонско-урбанистичко решење реконструкције зграда Генералштаба оштећених у НАТО агресији 1999. године, по оцени жирија, бити најбоља, знаће се данас када се објављују резултати тог двостепеног такмичења. Од марта, када је конкурс расписан, пријавило се 20 учесника.

Фокус те архитектонске утакмице је на згради А, мањем објекту без куле, са отвореним јавним површинама које јој припадају. Њена реконструкција главна је тема конкурса, док се за објекат Б може дати предлог будуће намене у складу са визијом развоја те просторне целине, с тим што здање са кулом чији је улазни павиљон пре неколико година потпуно уклоњен није обухваћено овим такмичењем.

Од студената треће године основних и интегрисаних студија, као и њихових колега са мастер и докторских студија Архитектонског факултета у Београду очекује се да понуде програмски и архитектонски концепт интервенције – односно да предложе будућу намену објекта у складу са његовим статусом културног добра било да реконструкцији приступе тако што ће вратити аутентични изглед фасаде објекта и задржати габарит здања – или се определе за слободнији приступ обнови поштујући изворно Добровићево архитектонско дело.

Организовање јавне архитектонске утакмице само је један у низу догађаја којим ће Архитектонски факултет у Београду и Српска академија наука и уметности (САНУ) обележити 125 година од рођења Николе Добровића, једне од најзначајнијих личности српске и југословенске архитектуре, редовног члана САНУ, некадашњег декана Архитектонског факултета у Београду и првог урбанисте Београда.

Комплекс Генералштаба, зграда А и зграда Б, једино је изведено Добровићево дело у Србији. Грађено је између 1956. и 1965, а прилику да ствара на тако важној градској локацији архитекта је добио победивши на конкурсу 1953. за зграду тадашњег Државног секретаријата за послове народне одбране.

Комплекс у Кнеза Милоша важи за Добровићево најважније пројектантско дело, али слови и за једно од најбољих објеката модерне изведених у 20. веку на овим просторима.

У два наврата је бомбардован пре 23 године, 2005. проглашен спомеником културе, а о његовој судбини годинама се води полемика у јавности – да ли комплекс треба рушити или обновити тако да му се врати аутентични спољашњи изглед.