Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Здравље током читавог живота

У обележавање Европске недеље јавног здравља укључени Европско удружење за јавно здравље, Канцеларија за Европу Светске здравствене организације, Црвени крст Београд, Градски завод за јавно здравље и град
Манифестација приређена у Кнез Михаиловој (Фото: Б. Васиљевић)

Колико дуго се ради масажа срца, да ли би особа која је у несвести требало да лежи на мекој или тврдој подлози, како физичка активност утиче на депресију, шта би све требало да се нађе на „тањиру здравља”... само су нека од питања која су заинтересовани јуче постављали приликом обележавања Европске недеље јавног здравља под слоганом „Здравље током читавог живота”. Иницијатор обележавања је Европско удружење за јавно здравље, уз подршку Канцеларије за Европу Светске здравствене организације, а Црвени крст Београд се одазвао позиву Градског завода за јавно здравље.

Циљ манифестације је унапређење информисаности како стручне тако и опште јавности о свеобухватности концепта јавног здравља и промовисању сарадње у овој области.

– Мото ове акције је и „Твоје здравље зависи од тебе” јер свакога дана ви сами можете много да урадите. Важно је да се добро наспавате, доручкујете, једете редовно воће и поврће, да будете физички активни, шетате се, дружите се, учествујете у хобијима, активностима са породицом, кућним љубимцима... Ако било шта од овога урадите, то је за почетак довољно – рекла је Јулија Котал Јеврић, из Црвеног крста Београда.

Суграђани који су се јуче затекли у Кнез Михаиловој улици могли су физичку спремност да провере на собним бициклима и тракама за трчање, али и да чују како да примене прву помоћ у случају да испред себе имају особу без свести.

– Оно што се ради када је реч о обукама прве помоћи јесте примена такозваног КПР-а. То је кардиопулмонална реанимација, оно што се често виђа у серијама и филмовима када се ради масажа срца и даје вештачко дисање. Применом ових мера некоме можемо да спасемо живот – каже Бојана Бањевић, из Црвеног крста, која је мере оживљавања приказала уз песму „Stayin’ Alive”, нумеру која се иначе користи приликом обуке КПР-а.

– Мере оживљавања обављају се у седам корака, али пре свега мора да се провери да ли је терен безбедан, односно да ли сте ви и особа којој треба да помогнете на сигурном. Први корак подразумева проверу свести, то се ради тако што се особа којој помажете благо продрма за рамена и гласно пита да ли је добро, односно да ли чује када јој се неко обраћа. Ако не реагује, лагано јој се отворе дисајни путеви, односно забаци глава уназад, затим се провери дисање и позове Хитна помоћ – објашњава Бојана.

Након тога, онај ко помаже стави руку преко руке и лагано почне масажу срца са тридесет компресија. Али, мора се водити рачуна да се на особу у несвести не ослања свом својом тежином. Када се заврши тридесет понављања, два пута се даје вештачко дисање уста на уста. Мере оживљавања раде се све док особа не да знаке живота или не дође Хитна помоћ.

Јуче су ове мере и своју успешност могли да на специјалним луткама опробају и они који су се затекли на главној штрафти. Међу њима су били и средњошколци, који су изгледа јучерашњи дан и дојаве о бомбама у школама искористили да се прошетају.

– Ово ми није ново јер смо обуку прве помоћи радили у школи, али апликацију Црвеног крста на мобилном телефону у којој се налази и начин оживљавања још немам – рекла је једна средњошколка. Они најмлађи су прву помоћ могли да уче од волонтера Црвеног крста Београда вежбајући на медама.

Они мало старији су више желели да своју физичку спремност окушају на собним бициклима и тракама. Неки су се на овом тесту добро показали, али било је и оних којима се срце попело у душник већ након неколико минута вежбања на справама. На питање да ли се баве физичком активношћу, одговор је, уз широк осмех био: „Да, ових дана кречимо, па премештамо ствари по кући.”

Подршку за организацију ове манифестације дао је град.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.