Почетак у знаку смешних зомбија и политике

75. КАН

Кан - Светском премијером филма Мишела Азанависијуса, пред његов сутрашњи улазак у све француске биоскопе, вечерас у Театру Лимијер на Кроазети свечано почиње 75. Кански фестивал.

Азанависијусов филм сада се приказује под насловом „Последњи рез” („Final Cut”/ „Coupe”). Његов оригинални наслов био је „З” као зомби, јер реч је овде о духовитој пародији популарних зомби филмова, а никако не као ознака коју руска војска користи у Украјини или, боже сачувај, као почетно слово презимена украјинског председника. Тако се то одмах међу европским политичкоаматерским, али гласним и медијски и те како видним културним и филмским групацијама протумачило. Кански челници и сам редитељ усвојили су протестно писмо Филмског института Украјине везано за тај „незгодни” филмски наслов, али није до краја прихваћен онај део украјинског протеста који је позивао на тотални бојкот руских филмских аутора.

 Пред данашњи свечани почетак ствари стоје овако. Све одавно издате прес акредитације укинуте су свим руским филмским новинарима, критичарима и фоторепортерима (!), али је у званичном такмичењу за 75. „Златну палму” ипак остао један руски филм – „Жена Чајковског” Кирила Серебреникова. Током априла фестивалски уметнички челник Тјери Фремо јасно се изјашњавао да није за бојкот руских уметника јер то није прави начин да се решава руско-украјински сукоб. Имао је намеру и да прикаже нове филмове Сокурова и Звјагинцева, али је на крају подлегао (политичким и западномедијским) притисцима. Неодустајање од Серебреникова упркос чињеници да је у његов филм новац уложио и Роман Абрамович, образложио је тиме што овај руски аутор (на западу) има статус дисидента и „жртве руског режима”, јер је дуже био у кућном притвору са наногвицом. То што та наногвица није била „заслужена” његовим политичким активизмом већ финансијским малверзацијама његове продуцентске куће, наравно да се прећуткује. Како год, тек Тјерију Фремоу пошло је за руком и да (иако окрњено) остане доследан себи и да се уклопи у тренутну политичку климу од које није имун ни Кански фестивал...

(Фото прес служба 75. Кана)

У главном такмичарском програму 75. Кана је 21 филм, о чијим ће вредностима и потенцијалном награђивању размишљати и дискутовати жири на чијем је челу француски глумац и продуцент Венас Линдон. За „Златну палму” се, између осталих, боре и „уобичајени сумњивци”: попут овде већ вишеструко награђиваних Дарденових, Кристијана Мунђијуа, Хироказуа Коре Еде, Рубена Устлунда, Дејвида Кроненберга, Арноа Деплешена,

Чан-Вук Парка, Марија Мартонеа, Џејмса Греја, Јиржија Сколимовског. После честих критика да су у његовом главном програму жене-редитељи толико често невидљиве, Фремо је ове године у такмичење укључио њих три: Клер Дени са филмом „Звезде у подне”, Кели Рајхарт са „Показивањем” и славну глумицу Валерију Бруни Тедески која сада са филмом „Заувек млада” дебитује као редитељ...

 Изван конкуренције одржаће се и две звучне светске премијере филмова „Елвис” База Лурмана о непревазиђеном краљу рока Елвису Прислију и „Топ ган: Маверик” као наставак култног филма који је планетарно својевремено прославио глумца Тома Круза, коме фестивал приређује и посебни омаж. У нетакмичарском програму „Специјалне пројекције” наћи ће се и филмови легендарног Марка Белокија, Оливијеа Асајаса, Итана Коена и украјинског аутора Сергеја Лознице који је и школовањем и животом био везан за Москву.

 На канском Маршеу, у том изложбено-индустријском делу фестивала, Филмски центар Србије имаће свој традиционални штанд. У Кану ће бити виђена и једна српска копродукција – филм „Брана” Алија Шерија, либанског визуелног уметника и редитеља Алија Шерија који је снимљен у Судану током недавних сукоба. Иза овог филма као копродуценти стоје Владимир Перишић и Вања Милановић („Трилема”), као и продуценти из Француске и Немачке.