Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На СОС телефоне у протеклој години упућено 18.765 позива

Седам НВО услугу пружа 24 часа, четири раде од 8 до 20 часова, а остале углавном од 8 до 16 часова, а 75 одсто их финансира из страних донација ову врсту помоћи за жене жртве насиља
Позив је често најбржи пут да се добије помоћ (Фото А. Васиљевић)

Од 30 женских невладиних организација које раде у нашој земљи, 24 пружају услугу СОС телефона за жене жртве насиља, а истраживање Виктимолошког друштва Србије говори да су током протекле године сви СОС телефони примили укупно 18.765 позива, а за  помоћ су се обратиле 4.332 особе.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре, организованој поводом 16. маја,  Међународног дана СОС телефона, истакла представница ове организације Јасмина Николић, финансијска подршка за континуирани рад ових телефона углавном долази од страних донатора – 75 одсто их финансира се на тај начин, док свега четвртина женских невладиних организација новац добија из буџета локалних самоуправа.

– СОС телефонске линије су међу најважнијим услугама за жене које су преживеле насиље, јер се њима жртве најчешће обраћају да би добиле хитну подршку и саветовање. Готово половина СОС телефона у Србији лиценцирана је за овај вид подршке женама, а подаци изведени из нашег истраживања говоре да седам организација ову услугу пружа 24 часа дневно, четири раде од 8 до 20 часова, а остале углавном од 8 до 16 часова, колико траје уобичајено радно време. Све консултанткиње које раде на СОС телефонима прошле су обуку за рад са жртвама насиља, а услуге које нуде СОС телефони углавном су психолошка и правна подршка, односно информисање жена или упућивање на друге невладине организације које нуде услуге за жртве родно заснованог насиља. Неке женске НВО специјализоване су за рад са Ромкињама или женама са инвалидитетом, али проблем је у томе што ових организација нема у свим деловима Србије. Подаци из истраживања Виктимолошког друштва Србије такође говоре да само пет организација има свој простор, а остале га  изнајмљују: са надокнадом или им је бесплатно уступљен. Све невладине организације имају фиксне телефоне и користе један до три мобилна броја за свој рад, а поседује и бесплатне телефонске бројеве који почињу са 0800 – нагласила је Јасмина Николић.

Осврћући се на историјат рада женских невладиних организација, координаторка Мреже „Жене против насиља” и представница организације „Феномена” из Краљева Драгана Вељовић, подсетила је да је први СОС телефон на простору бивше Југославије основан 1989. године у Љубљани, а годину дана касније жене жртве насиље могле су да потраже помоћ и преко СОС телефона отворених у Београду и Краљеву. Током деведесетих година прошлог века у Србији је  радило више од 40 СОС телефона, али тек од 2020. године насиље у породици коначно бива санкционисано законом. Иако су женске невладине организације у последње три деценије носиле већи део терета државне небриге према жртвама насиља, тек нови Закон о спречавању насиља у породици препознаје женске НВО као сараднике у спречавању родно заснованог насиља, иако се у пракси ретко дешава да су представнице цивилног сектора укључене у координационе тимове за спречавање породичног насиља, истакла је Драгана Вељовић.

– Мрежа „Жене против насиља” постоји од 2005. године и окупља тридесет женских невладиних организација које се углавном баве пружањем подршке жртвама насиља и распоређене су у шест региона Србије. Захваљујући нашем активизму, тема родно сензитивног насиља постала је релевантна у нашем друштвеном наративу, а у Србији је почео да се обележава 18. мај као Међународни дан сећања на жене жртве насиља. Свака жена има право на живот без насиља, а то је могуће само у друштву у коме постоји нулта толеранција на насиље. Нажалост, пандемија вируса корона са којом живимо дуже од две године, довела је до повећања породичног насиља, а у порасту је и такозвано дигитално насиље – упозорила је Мина Мијаиловић, координаторка мреже „Жене против насиља”.

Националне СОС линије за жене жртве насиља постоје у око педесет земаља Европе, а преко 150 женских невладиних организација бави се превенцијом и сузбијањем насиља над женама и децом. На основу различитих искустава широм света, препорука је међународних организација да ову специјализовану услугу треба да пружају независне женске организације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.