Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова битка Ранка Кривокапића за аутокефалност „црногорске цркве”

Огромна већина православног становништва ове земље не жели никакву, ни скору ни доцнију, обнову „православне цркве Црне Горе”, коју министар призива у разговору с двојицом страних министара спољних послова, каже Рајко Радусиновић, председник Црквене општине Цетиње
Ранко Кривокапић (фото приватна архива)

Од нашег дописника

Подгорица – Министар спољних послова Црне Горе Ранко Кривокапић опет је добио шансу да, супротно већинској вољи грађана државе коју представља, с високе државне адресе дели лекције о устројству Српске православне цркве. Овог пута било је то током разговора са шефом дипломатије Северне Македоније Бујаром Османијем и министром спољних послова Украјине Дмитром Кулебом.

Кривокапић и Османи су „заједнички изразили жељу за скором обновом православне цркве Црне Горе”, док је Кулеба Црној Гори пожелео да обнови своју аутокефалност „као што је то Украјина урадила после више стотина година борбе, сматрајући то у датим околностима темељним питањем одбране независности државе”.

„Након неколико година паузе и остварене пензије, у главне друштвене токове, и то на министарско место, вратио се господин Ранко Кривокапић. Опет је добио шансу да, супротно већинској вољи грађана државе коју представља, с високе државне адресе дели лекције о устројству православне цркве. Овог пута се није зауставио само на Црној Гори, већ је своје интересовање проширио и на друге просторе на којима се Црква суочава с изазовима раскола и подела у друштву”, саопштио је у реаговању Рајко Радусиновић, председник Црквене општине Цетиње и потпредседник Епархијског савета Митрополије црногорско-приморске.

Радусиновић каже да „изгледа да је министар Кривокапић, иако атеиста у мировини и даље немиран по питању Цркве, иако су верници – грађани Црне Горе – ових дана, али и свих година откад се он бави политиком, покушали да га смире и умире”.

„То су чинили јавно, јасно, достојанствено, тихо, али је то ипак читав свет чуо и видео. Тиме смо свима, па и новопостављеном министру, показали да огромна већина православног становништва ове земље, а, усуђујем се рећи, готово сви они који живе своју православну веру, не желе никакву, ни скору ни доцнију, обнову православне цркве Црне Горе, коју он призива с двојицом страних министара спољних послова”, наводи Радусиновић.

У саопштењу Кривокапићевог министарства напомиње се како се у Украјини овакав подухват „обнове” поставља као „темељно питање одбране независности државе”.

„Да није ситуација трагична у тој земљи, оваква тврдња би заиста била смешна, јер ’обнова цркве’ у тој земљи, односно легализовање расколника, не да није допринела друштвеној кохезији, него је додатно продубила унутрашње конфликте, који данас представљају додатни извор патње за велики број грађана те земље који су, нажалост, изложени ратним страдањима”, констатује Радусиновић.

Он подсећа Кривокапића и „све противнике православне вере” да Црна Гора „има своју Православну цркву већ осам векова, од оних дана кад је Свети Сава добио аутокефалност за Жичку архиепископију, која је имала јурисдикцију на целокупној територији данашње Црне Горе у својим епископијама”.

Од министра Кривокапића, како каже, очекује се да својим понашањем не нарушава функционалну одвојеност Цркве и државе, „ни он лично, нити његова партија, нити влада у којој би требало да служи народу”.

Додаје да је несхватљив овакав однос Кривокапића након порука које је недавно у манастиру Острог премијер Абазовић упутио током и након разговора с патријархом Порфиријем и митрополитом Јоаникијем, а које су говориле о заједничким циљевима –миру, помирењу, стабилности и напретку свих грађана Црне Горе”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Daki
Ma ovoga niko ne uzima za ozbiljno.Nikad i nije
Dragomir Olujić Oluja
1) I po građanskom, i po kanonskom/crkvenom pravu SPC je u CG strana crkva i mora imati na građanskom zakonu zasnovanu „dozvolu za rad“, odnosno sporazum sa odgovarajućim državnim organom u CG, kao što ga ima, recimo, sa Hrvatskom; 2) CPC je bila autokefalna 1855-1920; 3) SPC nema osam vekova, ima tek nešto više od jednog veka – osnovana je 1920, autokefalnost je dobila 1922, ime 1926. a svoj Ustav 1931.
nikola andric
Upotreba prisvojnih prideva navodi na pogresne zakljucke. ''srpski'', ''hrvatski'' ''crnogorski'', itd . ne znaci ''pripadanje'' Srbiji, Hrvatskoj, itd. Za pravo su dovoljna dva subjekta prava: fizicka lica i pravna lica. Za pravo nema smisla razlikovanje izmedju nemackih, francuskih, italijanskih, ruskig, kineskih, itd. LICA. Vazenje nacionalnog prava je teritorijalno i vazi za sva fizicka i pravna lica.Pravna lica moraju biti upisana u trgovacke komore , imati srpsku adresu i imovinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.