Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спрема ли Бундестаг резолуцију подршке Сарајеву

Политика Човића и Додика „погубна за БиХ”, због чега се Београд и Загреб морају дистанцирати од вођа Срба и Хрвата у БиХ, наводи се, према незваничним информацијама, у нацрту документа
Српски и хрватски лидери љути због једностраних погледа из света: Додик и Човић (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Резолуција немачког Бундестага о БиХ, која се по сазнањима сарајевских медија спрема у Берлину, по свему судећи спада у ред докумената у којима се аутори неће упуштати у анализу бошњачке одговорности за политичку кризу и стање у земљи, наводе наши саговорници.

Како су известили сарајевски медији, владајуће партије у Немачкој окупљене око СПД-а припремају документ о политичкој кризи у БиХ, а како је наведено у интерном документу, који ће, како се наводи, бити основ за резолуцију Бундестага, активности Милорада Додика и Драгана Човића описане су као „погубне за БиХ”, па би Бундестаг могао да предложи Савезној влади Немачке да „позове лидере Србије и Хрватске да се дистанцирају од етничко-сепаратистичких снага” у БиХ.

Новинар „Вечерњег листа” из Мостара Зоран Крешић каже за „Политику” да је добро да се коначно чује став Немачке, као важне земље, о ситуацији у БиХ.

„Кад би се користили исти критеријуми које заступа политичко Сарајево, онда би и овај иступ требало третирати као мешање у унутрашње ствари БиХ. Очекујем да Немачка, као и остале земље сведоци Дејтонског споразума, чврсто стоје уз тај документ, а не да га подривају. Оваквим потезима и пробошњачки нијансираним ставом, Немачка би допринела дезинтеграцији БиХ, оптужујући друге што се држе ’Дејтона’ као пијан плота”, истиче Крешић.

Док се из ЕУ све више понавља да Срби и Хрвати наводно гледају ка Москви, западне земље у исто време не показују вољу да отклоне разлоге који изазивају резигнацију два народа у БиХ, српског и хрватског, који су убеђени у то да бошњачке вође добијају ветар у леђа од стране Запада и ЕУ за растакање Дејтонског споразума и афирмацију такозваног грађанског уређења. То се у српским и хрватским деловима земље схвата као претња њиховом идентитету и уставним принципима.

У немачкој резолуцији, како се наводи, требало би да се напомене како су уставне измене и релевантне пресуде Европског суда за људска права у случајевима Сејдић-Финци, Зорнић, Пударић, Шлаку и Пилав „кључне за процес укључивања БиХ у НАТО”. Странке које у Бундестагу припремају резолуцију наводно би могле да изразе забринутост због „све већег негативног утицаја суседних земаља на реформу изборног законодавства у БиХ”, на првом месту мислећи на Хрватску, те наводе да „начело легитимног представљања” треба одбацити, уз констатацију да би стварање трећег ентитета о којем се говори угрозило територијални интегритет БиХ.

Човић и Додик се у резолуцији оптужују за „сепаратизам и говор мржње”, док се њихове политичке акције виде као „активности које имају за циљ уништавање БиХ као дома разноликог становништва”.

„Ова политика је претња миру у југоисточној Европи”, пише у нацрту резолуције, јављају медији. У тексту се наводи да чланови српског политичког врха својим изјавама потпирују „великосрпске” идеје и изражава забринутост због утицаја Русије на српске челнике у БиХ, јављају медији.

Говорећи о односу међународне заједнице према БиХ, Крешић каже како се високи представници у БиХ мењају „али се њихов наратив не мења”, док за недавне поруке из СБ УН у вези са ситуацијом у БиХ каже: „Делимично бих се могао сагласити с гресима који су пришивени хрватској, односно српској страни, али не могу да не приметим како се пажљиво бришу греси једне стране – бошњачке”, истакао је Крешић.

Није му јасно како западни представници не налазе за сходно да помену како је Изборни закон БиХ неуставан јер је Уставни суд избрисао одредбе о начину бирања делегата за Дом народа ФБиХ.

„Није поменуто ни то да да Обавештајно-безбедносну агенцију БиХ води Осман Мехмедагић, близак структурама СДА, човек који је фалсификовао дипломе, а вероватно су такви и извештаји те агенције. Није поменуто ни то да Жељко Комшић јавно поручује да не може обећати људима у БиХ да неће бити рата, нити да руши Дејтонски споразум најавом рушења конститутивности. Свакодневно чујемо најаве бошњачких челника да су Хрвати мањина и да ће их претворити у мањину, а то пролази неприметно. ОХР не заслужује ништа друго до оцене да је најплаћенији бошњачки лобиста”, сматра Крешић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.