Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гуцатију и Харадинају по четири и по године затвора због ометања суда и застрашивања сведока

Насим Харадинај на суђењу (Фото EPA-EFE/PIROSCHKA VAN DE WOUW / POOL)

Суд за злочине бораца ОВК у Хагу осудио је данас Хиснија Гуцатија и Насима Харадинаја на четири и по године затвора и новчано 100 евра због ометања правосудног поступка и застрашивања сведока. Гуцатија (54), председник Удружења бораца ОВК, и Харадинаја (58), потпредседник тог удружења, суд је прогласио кривим за пет од шест тачака оптужнице – за „кривична дела против правосуђа – ометање службених лица у обављању службених дужности (две тачке), застрашивање сведока и повреду тајности поступка (две тачке)”.

Расправно веће утврдило је да тужиоци нису доказали кривицу оптужених за тачку оптужнице која их је теретила за одмазду над сведоцима, преноси Бета.

Како је рекао председавајући судија Чарлс Смит, Гуцати и Харадинај осуђени су због тога што су, на конференцијама за штампу Удружења бораца ОВК у Приштини, од 7. до 25. септембра 2020. и у „више од 20 наступа у медијима” објавили поверљива документа суда и тужилаштва за злочине бораца ОВК, укључујући и идентитет потенцијалних сведока.

Суд је утврдио да су Гуцати и Харадинај „с директном намером” да суд опструишу, а сведоке узнемире и застраше „обелоданили имена и личне податке стотина сведока”, које су називали „издајницима, шпијунима, лажовима и колаборантима”.

Да су Гуцати и Харадинај поступали „дрско и безобзирно”, суд је утврдио на основу њихових изјава да „сведоци сада знају да сви знају ко су они и да их, стога, нико не може заштитити”, рекао је судија Смит.

Пресудом је утврђено да су многи сведоци били узнемирени и уплашени пошто су Гуцати и Харадинај њихове идентитете открили јавности. У два случаја, сведоци су, због угрожене безбедности, морали бити и пресељени.

Судија Смит назначио је да је то представљало „озбиљну претњу” нарочито у клими узнемиравања и застрашивања сведока која дуго влада на Косову и против које се борио и Хашки трибунал.

Поступање Гуцатија и Харадинаја било је срачунато на „изазивање страха код сведока” како би се спречио „ефикасни кривични прогон припадника ОВК” пред судом у Хагу, закључило је расправно веће.

„Без сведока нема ни суђења”, сажео је циљ кажњавања судија Смит.

Гуцати и Харадинај су, по пресуди, јасно изразили своју намеру да суд ометају називајући га „безвредним, једнонационалним и пристрасним” и обећавајући да ће наставити да објављују поверљиве судске документе, упркос забрани.

Како је рекао судија Смит, расправно веће одбацило је као неосновану одбрану Гуцатија и Харадинаја да су деловали „у интересу јавности”, да су били „узбуњивачи”, као и њихову тврдњу да им је тужилаштво поставило „клопку”.

У завршној речи, средином марта, тужиоци су затражили да Гуцати и Харадинај буду осуђени на по шест година затвора и на по 100 евра глобе.

Браниоци су од суда затражили да обојицу оптужених ослободи, зато што, по њима, тужиоци нису доказали да су Гуцати и Харадинај починили кривична дела.

Гуцати и Харадинај имају право да се жале на прву пресуду коју су Специјализована већа Косова изрекла од оснивања 2015. године.

Поред председавајућег Смита, у већу које је изрекло пресуду су још судије Гинел Метро из Швајцарске, Кристоф Барт из Немачке, и резервни судија Фергал Гејнор из Ирске.

Гуцати и Харадинај су у притвору суда у Схевенингену од септембра 2020, када су их у Приштини ухапсиле снаге Еулекса и пребациле у Хаг.

У првом појављивању пред судом изјавили су да нису криви.

Суђење Гуцатију и Харадинају почело је 7. октобра 2021, а тужиоци су извођење доказа окончали 10. новембра прошле године.

Захтев обе одбране за ослобађање оптужених, расправно веће је одбило 26. новембра.

Одбране Гуцатија и Харадинаја изводиле су доказе од 15. децембра до 2. фебруара ове године.

Завршне речи оптужбе и одбране, судије су саслушале од 14. до 18. марта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.