Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвесна судбина азијских монсуна

(EPA/RAMINDER PAL SINGH)

Скоро две трећине човечанства живи под великим утицајем монсуна, али они деценијама полако мењају своју ћуд. То су потврдили и индијски научници који су 2020. почели да примећују запањујућу промену у атмосфери, а потом су уследиле и промене монсуна које су биле неочекивани споредни ефекат измењених људских активности током карантина и пандемије.

Без возила која саобраћају улицама и са значајно успоравањем индустријске активности, смањене емисије гасова довеле су до значајног смањења атмосферских аеросола.

„Током периода затварања, чак 30 одсто је смањен аеросол у атмосфери изнад Индије“, каже за Би- Би- Си Суварна Фаднавис која је проучавала обрасце монсуна на Индијском институту за тропску метеорологију протеклих 25 година. Према њеним речима, током пандемије становници Сахаранпура у централном индијском граду Утар Прадеш могли су да виде Хималаје који одузимају дах по први пут после 30 година.

Више монсунских падавина значајно за Индију, Кину, Кореју и Јапан

Генерално, монсуни настају на температурној разлици између земље која се загрева и релативно хладнијег океана. Ветрови дувају из области високог притиска у области ниског притиска, носећи ветрове оптерећене влагом са океана на копно. Када се земља брже загреје – као што је била без уобичајене аеросолне нијансе – монсунске кише су јаче, а то су истраживачи приметили када се слој аеросола истањио.

Тако су истраживачи навели да је забележено повећање количине монсунских падавина које је еквивалентно једносатној умереној киши дневно. У Индији која је склона сушама, која веома зависи од сезонских монсунских падавина за пољопривреду, економију, сигурност хране и опште здравље, ово је изузетно значајно.

Али, утицај није примећен само у Индији. Климу Азије у целини у великој мери диктирају њени монсуни. Велики делови источне Азије приметили су нагло смањење аеросола и његови ефекти су се осетили у Кини, Кореји и Јапану. Тако је откривено да пандемија нема значајан климатски ефекат на глобалном нивоу, али је њен утицај на регионалну климу можда игнорисан и недовољно истражен.

Развој успорио падавине

Наиме, Индија и Кина су се претходних деценија брзо развијале, било је све више емисија аеросола, а подаци посматрања од 1901.-2011. које су прикупили индијски истраживачи показују да су падавине југозападних монсунских падавина током година опадале.

„Наше истраживање показује да se Индијски океан најбрже загрева“, каже Рокси Метју Кол, научник са Индијског института за тропску метеорологију који објашњава и да растуће температуре океана слабе монсунске ветрове и монсунске кише.

Глобалне промене

Емисија угљен-диоксида почела је нагло да расте стрмоглаво последњих деценија да би 10 најтоплијих година на глобалном нивоу забележено од 2005. Са порастом угљен-диоксида могуће је да ће монсунске кише достићи тачку преокрета, када ће се монсуни вратити на претходну снагу, а онда је можда и надмашити.

„Дугорочно угљен-диоксида ће играти доминантну улогу у судбини монсуна. Велика разлика између угљен-диоксида и аеросола је у томе што се угљен-диоксид добро меша у атмосфери“, каже Тарнер.

Шта се дешава са монсунима када се у будућности повећају и емисије угљен-диоксида и емисије аеросола? Могли бисмо доћи до тачке преокрета.

„У неком тренутку ефекти угљен-диоксида постаће доминантни над монсуном, ако то већ нису учинили. Наши налази сугеришу да су емисије аеросола доминантни фактор који је покретао ослабљени индијски монсун од 1950-их. И знамо да ћемо у нашим будућим климатским експериментима са већим емисијама угљен-диоксида имати јаче монсуне“,каже Тарнер која напомиње да ће исход вероватно допринети порасту појава циклона и поплава.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.