Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србију за 20 година напустило 14 одсто становништва, годишње од 30.000 до 60.000 хиљада

(Фото Н. Марјановић)

Најновији подаци Светске банке показују да је из Србије у последњих 20 година емигрирало 14 одсто становништва, а да Србију годишње напусти 30.000 до 60.000 лица, саопштено је данас из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ). Пројектна менаџерка ГИЗ-а Даниела Костадинова, која је у уторак и данас учествовала у информативним сесијама у циљу активног учешћа свих релевантних актера у локалној заједници, који могу да дају подршку и допринос у области управљања миграцијама у Бору, Мајданпеку и Неготину, истакла је да је сеоска насеља Јужне и Источне Србије за девет година напустило 19 одсто становништва.

„Теме састанака су и сарадња са дијаспором, затим тзв. уродњавање активности и политика и уређивање ирегуларних миграција”, казала је Костадинова и објаснила да активности обухватају обуку тимова у свакој локалној заједници који ће радити на изради Локалног Акционог плана за управљање миграцијама (ЛАП).

Истакла је да уколико се добро управља економским миграцијама могу да имају значајне позитивне стране.

„Финансијске и филантропске дознаке дијаспоре, затим пренос знања, вештина и иновација стечених у иностранству, допринос економском расту матице кроз инвестиције и повезивање припадника дијаспоре са домаћом привредом, само су неке од њих”, навела је она и додала да на томе интензивно раде са Министарством за рад, Националном службом за запошљавање и Комесаријатом за избеглице и миграције Србије (КИРС), преноси Бета.

У саопштењу се наводи да су инфосесије једна у низу акција подршке Немачке владе у партнерству са КИРС-ом, као и да се обезбеђена подршка спроводи у 17 изабраних локалних самоуправа у општинама Поморавског, Севернобанатског, Зајечарског и Борског округа.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Clanstvo EZ znaci slobodno kretanje kapitala, robe i ljudi. Srbi mogu da vide koliko Bugara, Rumuna , Poljaka, itd. pecalbare po zapadnoj Evropi. Engleski ''bregzit'' je posledica straha engleskih radnika da im Poljaci ''kradu'' radna mesta. Koliko Srba ce ostati u Srbiji kad budi mogli da slobodno traze zaposlenje u zapadnoj Evropi?
Maskeron
Sa Balkana se oduvek odlazilo, ovo parce sveta u svojoj dugoj i slavnoj istoriji nikada nije bilo primamljivo za zivot, osim kao tranzitno mesto. Nije se to osecalo jer su majke radjale, sada nema ko ni da radja pa se oseti manjak stanovnistva.
Mina Ivanović
@Savo, Stekli ste znanje, duhovnost, kulturu ili mislite samo na finansijsko sticanje?
Miroljub
Ludi ljudi..Oni kao da ne veruju našem predsedniku da je Srbija ekonomski tigar Evrope. Vratiće se oni za 50 godina videćete. Statistika ne laže. Svako ko sa 20 godina ode iz Srbije, vrati se za oko 50 godina. :)
Бинср
Већи је проблем што дијаспора не може да покрене било какав бизнис у Србији јер људи наилазе на блокаде. Све је раздељено између људи блискох власти и апсолутно се противе упливу са стране. Правна, имовинска сигурност нула.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.