Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је Индија забранила извоз жита

Процењено је да ће светска производња бити 774,8 милиона тона у новој жетви што је за 4,5 милиона мање него у прошлој сезони
(EPA-EFE/KHALED ELFIQI)

Ситуација на светском тржишту житарица додатно се компликује након што је Индија недавно стопирала неконтролисани извоз жита. Други по величини произвођач пшенице на свету одлучио се на овај потез због забринутости за сопствену безбедност. Индијски званичници су саопштили да су донели одлуку пошто су размотрили сопствене потребе и потребе суседних земаља, али и да би стабилизовали домаће цене.

Египат, највећи светски увозник руске и украјинске пшенице, преговара са Индијом о увозу милион тона. Турска и неколико земаља у Африци, које такође зависе од увоза пшенице из региона Црног мора, стајале су у реду последњих недеља да купују од Индије. Влада је објавила планове да пошаље трговинске делегације у девет земаља, укључујући Тунис, Мароко и Индонезију, како би разговарали о повећању извоза, пише Вашингтон пост. Из Министарства трговине Индије саопштено је да ће пошиљке бити дозвољене ако су већ издати неопозиви акредитиви. Индијска влада би такође могла да даје специјалне дозволе за извоз у поједине земље како би оне задовољиле своје потребе за сигурношћу хране. У супротном, наводи се, сав извоз је блокиран.

Тамошњи експерти сматрају да је оваква одлука исправна у тренуцима опште неизвесности. Индијска криза са пшеницом из 2005. служи као опомена, јер је тада велики извоз исцрпео резерве те земље приморавајући је да увози жито у наредним годинама. Ипак, све ово ће према мишљењу стручњака потенцијално погоршати стање на берзама и довести до новог наглог и глобалног раста цена хране.

Истовремено и најновија објава америчког министарства пољопривреде о новим усевима упозорава да је ситуација на тржишту жита озбиљна. У свом извештају за 2022–2023. предвиђају мању глобалну понуду, али и потрошњу. Тренутно потрошња расте, а смањују се залихе. Процењено је да ће светска производња бити 774,8 милиона тона у новој жетви што је за 4,5 милиона мање него у прошлој сезони, преноси портал „Агроклуб”.

Пад производње у Украјини, Аустралији и Мароку делимично је надокнађен повећањем у Канади, Русији и САД. Украјинска производња тренутно се процењује на 21,5 милиона тона, односно за  11,5 милиона мање него 2021. Ове године Канада би могла да рачуна на 33 милиона тона, а производња меке и дурум пшенице у Европској унији достићи ће око 136 милиона – што је за скоро два милиона мање него прошле сезоне. За Америку се предвиђа повећање од 2,3 милиона тона. Руска производња могла би да буде већа него иначе с приносом од 80 милиона тона.

Крајем прошле недеље руски председник Владимир Путин изјавио је да ове године очекује рекордну жетву од 130 милиона тона житарица, укључујући 87 милиона тона пшенице. Ако дође до наведених количина, биће то историјски рекорд за Русију, пренела је агенција Тас. Он је додао да ће то овој земљи омогућити не само подмиривање домаћих потреба већ и повећање снабдевености њихових партнера на светском тржишту.

У Србији се, према најновијим извештајима, очекује добар род пшенице. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је гостујући на РТС изјавио да се од наредне жетве прогнозира више од три, четири милиона тона жита, што је један од бољих приноса по хектару. Подсетио је да је држава интервенисала и помогла млинско-пекарском сектору са јефтинијом пшеницом из робних резерви и тако надоместила евентуалне губитке које могу имати. Како је рекао, и даље сматра да је била добра одлука што је на 45 дана био забрањен извоз.

– На светском тржишту житарица је хаос и нама је било потребно да избилансирамо наше стање, да сачувамо Србију, да има довољно ресурса – нагласио је Недимовић. Додао је да у наредних 60 дана хлеб, брашно „тип 400” и брашно „тип 500” у паковању од килограм и пет килограма сигурно неће поскупети.

Сва је прилика да ће на светском тржишту житарица, због сукоба у Украјини, бити потпуни циркус, казао је министар пољопривреде.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav
Zato što su pametni.
Zoran
Treba njoj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.