Јоргованка Табаковић: Инфлација средином године до 10,5 одсто

Инфлација у Србији је наставила да расте под притиском спољних фактора и у априлу је износила 9,6 процената међугодишње, а очекује се да ће достићи врхунац у јуну и јулу од највише 10,5 процената, након чега ће почети да пада, изјавила је данас гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

„Нови раст светских цена енергената, хране и сировина утицао је на раст увозних цена и појачао трошковне притиске на цене домаћих произвођача. У таквим условима и базна инфлација на коју мере монетарне политике највише утичу такође је бележила раст”, рекла је Табаковићева на представљању Извештаја НБС о инфлацији.

Међутим, како је истакла, очувана релативна стабилност девизног курса и усидреност средњорочних очекивања финансијског сектора и привреде у границама циља били су снажна кочница која је одржала базну инфлацију на нижем нивоу од укупне.

Гувернерка је навела да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и увозна инфлација још неколико месеци вршити инфлаторне притиске, али да ће крајем године имати опадајућу путању, и да ће се у другој половини наредне године највероватније вратити у границе циљане инфлације.

Према њеним речима, кредитирање производње, инвестиција и потрошње у марту је било за 12,1 одсто више него годину дана раније, а учешће проблематичних кредита је смањено за 3,4 одсто.

Додала је да је међугодишњи привредни раст био релативно динамичан и износио је 4,3 процента у првом тромесечју ове године.

„Раст је у највећој мери резултат повећане активности у услужним секторима и индустрији”, навела је гувернер НБС-а.

Нагласила је да је процена раста БДП-а Србије коригована на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже од пројекције НБС из фебруара ове године, услед кориговања пројекција раста светске привреде.

Табаковић је рекла да је повећање цене енергената у највећој мери утицало на пораст дефицита текућег рачуна.

„По том основу кориговали смо пројекцију дефицита текућег рачуна са пет одсто у фебруару на 6,5 проценат БДП-а, али је према проценама НБС-а и ММФ-а то и даље ниво који обезбеђује екстерну одрживост”, навела је она.

Изнела је податак да је у прва четири месеца у Србију стигло 745 милиона евра директних страних инвестиција, што је смањило депресијацијске притиске – опадање вредности новца.

„Чувањем стабилности курса динара успели смо да спречимо да се преливање раста увозних цена енергената и хране на остале цене додатно појача ефектима  депресијације динара”, истакла је гувернерка Табаковић.

Такође је навела да су девизне резерве земље крајем априла, и поред значајне интервенције у марту, остале на адекватном нивоу од 14,1 милијарде динара, што је довољно за пет месеци покривености увоза роба и услуга.