Цртежи Саве Шумановића као исходиште слике

У богатом опусу нашег Саве Шумановића (1896–1942) посебно место имају цртежи и сачувано их је око 400. Управо ће они, и то свих 78 који се налазе у збирци Народног музеја Србије, уз две литографије, бити пред публиком од вечерас у 18.00 сати у музејској Галерији Кабинета за графику, а у склопу обележавања Међународног дана музеја. Поставка носи назив „Исходиште слике: цртежи Саве Шумановића из збирке Народног музеја Србије”, ауторка је Драгана Љубеновић и она у разговору за наш лист истиче податак да су у овом обиму они могли бити виђени давне 1969, на поставци „Цртежи Саве Шумановића из збирке Народног музеја у Београду” и од тада не. Ето разлога више да се ова изложба посети.

Како истиче наша саговорница, фонд Шумановићевих цртежа који се налази у музејској Колекцији цртежа и графика југословенских аутора 20. века по броју радова премашује све друге музејске и приватне колекције његових радова у овој техници. Чак и опус који поседује Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду.

Будући да његово стваралаштво увек подстиче интересовање и потребу за реинтерпретацијом његовог поступка, ова поставка има значај и због тога што је при одгонетању процеса настанка његове слике посебно занимљив цртеж. На изложби ће зато моћи да се виде и репродукције поједних његових слика којима су цртежи били предложак – укупно је 50 изложених цртежа у директној вези са одговарајућим сликама из поменуте галерије у Шиду, као и Галерије Матице српске у Новом Саду и у приватном власништву. Отуд и сам изложбени назив – исходиште слике.

Интересантно је рећи да у оквирима збирки Народног музеја само један цртеж образује „пар” са сликом – то је његова „Скица женског акта у седећем положају”, чији су положај и начин кадрирања фигуре у потпуности поновљени на слици „Седећи женски акт” из 1934.

– На радовима из ове збирке, посматраним у међусобној вези са подударним остварењима у уљу, преовладава утисак о непроменљивом приступу ликовној проблематици, доводећи нас ближе славном мајстору из Шида. Веома марљив и дисциплинован на студијама у Загребу, најбољи ђак Лотове академије у Паризу где улази у стил посткубизма, везујући се тако за доминантан израз епохе, по коначном повратку у Шид он обједињује претходна искуства у стил који ће сам назвати ’како знам и умем’. Сава Шумановић је увек на темељан и ревностан начин прилазио сликарском чину, у којем је цртеж константно исходиште и ослонац у грађењу структуре, а неретко и тонских вредности слике – наглашава Драгана Љубеновић и додаје да су у каталошком тексту који прати поставку цртежи подељени према степену довршености.

– Тако су ту крокији нацртани гипком, брзо изведеном линијом, а да је при томе дочаран читав покрет. Уз минимална графичка средства Шумановић је успевао да верно „ухвати” одређену позу која је често била захтевна што за модел који позира, што за њега као уметника. У бројним примерима запажају се разрађене, анатомски тачне скице женских фигура у различитим ставовима које се препознају уклопљене у композициона решења, понекад на вишефигуралним и монументалним остварењима у уљу. Са друге стране, групу од дeсет радова различитих тематских оквира чине цртежи који су према степену довршености изведени као слика у „малом”, где он решава композицију у потпуности, док шрафурама и различитим интензитетом потеза одређује и тонске вредности потоње слике. Посебно се истичу цртежи пејзажа рађени оловком у боји – објашњава она, наглашавајући да су они занимљиви и јер на њима постоје записи који сведоче о томе какву је боју Шумановић планирао да користи кад цртеж буде преточио у уље.

– Записи о пропорцијама тела и о боји могу да се виде и на неким актовима, посебно то важи за одговарајуће цртеже за опус „Шидијанки”, којих имамо 17. У нашој колекцији су цртежи за сваку од фигура његових „Берачица”, а куриозитет је да смо приликом опсежних конзерваторских радова пред изложбу на полеђини једног од цртежа открили још једну фигуру која до сада није била позната нити публикована – закључује кустоскиња.