Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да имамо довољно струје, а да је не увозимо

Увођењем малих модуларних реактора који се могу постављати на локацијама које нису погодне за конвенционалне нуклеарне електране Србија би решила питање редовног снабдевања електричном енергијом
„Академик Ломоносов” (Фото Росатом)

У тренутку када Србија увози струју и угаљ и то по високим ценама и када већ сада мора да планира довољне количине ових енергената за редовно снабдевање током наредне зиме, председник Србије Александар Вучић је у јавном обраћању као једну од могућности да се овај проблем реши поменуо и модуларне реакторе, захваљујући којима би престали или бар смањили увоз електричне енергије.

Упитан о чему је заправо реч, мр Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту” и један од бивших директора у ЕПС-у, каже за „Политику” да су мали модуларни реактори СМР напредни нуклеарни реактори који имају капацитет снаге до 300 мегавати. Њихова предност је у томе што су знатно мањи у односу на стандардне нуклеарне реакторе, и што су модуларни што значи да се њихови системи и компоненте састављају у фабрици која их производи и потом транспортују као јединствена целина до локације за уградњу.

Друга предност је у томе што се могу постављати на локацијама које нису погодне за веће, конвенционалне нуклеарне електране. Они су јефтинији и смањују време изградње, а могу се и постепено градити у складу са растом потрошње. У поређењу са постојећим реакторима, предложени СМР пројекти су једноставнији, а концепт безбедности за њих се често више ослања на пасивне системе. То значи да у ванредним случајевима није потребна никаква људска интервенција, спољна снага или сила да се системи искључе, што повећава сигурност и безбедност ове врсте реактора, и тиме се елиминише или знатно смањује потенцијал за небезбедно испуштање радиоактивности у животну средину у случају удеса.

– СМР пројекти такође имају смањене потребе за горивом. Електране засноване на овим реакторима пуниће се горивом на сваких три до седам година, па у поређењу са једном до две године код конвенционалних реактора, то је једна од њихових предности. Њихова примена би у Србији била интересантна првенствено као заменске јединице за класичне блокове у термоелектранама у циљу транзиције ка декарбонизованој будућности – објашњава наш саговорник.

Тако би блокови у ТЕНТ А, који су при крају технолошког века, могли бити замењени СМР. То би знатно смањило и време градње и развоја пројекта, јер већ постоји развијена остала инфраструктура потребна за рад једне електране. Ова врста реактора још није доживела комерцијалну примену и велики број јавних и приватних институција активно учествују да се СМР технологија реализује у овој деценији.

Упитан да ли је овде реч о чистој енергији, одговара да јесте, јер при производњи струје из нуклеарних реактора не постоји емисија гасова „стаклене баште” у атмосферу. О трошковима производње из овог типа електрана као и о њиховој цени је рано говорити, будући да још нема комерцијалних електрана (сем поменуте у Русији), па тако не можемо да са сигурношћу причамо о цени развоја пројекта електране и трошку производње струје. Што се тиче њиховог капацитета, употребом више модула, могуће је задовољити потребе за електричном енергијом у Србији, наводи Марковић.

– Постоје наши стручњаци који се баве нуклеарном енергетиком и радом у електранама у свету, али будући да не школујемо наше кадрове, у прво време бисмо морали да користимо стручњаке из других земаља. То свакако није проблем и за одговарајућу плату и услове сигурно ћемо моћи да запослимо кадрове из иностранства док се не образују наши стручњаци – наглашава Марковић.

Што се тиче инфраструктуре, потребна је иста она која је неопходна за сваку електрану. Без обзира на то да ли бисмо се сада прикључили неком од постојећих пројеката, и ушли у изградњу електране са СМР, она би могла да буде оперативна тек за 10 година, закључује наш саговорник.

Руска плутајућа нуклеарна електрана је прва на свету са СМР

Руска плутајућа нуклеарна електрана „Академик Ломоносов”, прва је нуклеарна електрана са СМР на свету која је почела са комерцијалним радом у мају 2020. године, и производи енергију из два СМР-а од 35 мегавати. Други СМР пројекти су у изградњи или у фази лиценцирања у Аргентини, Канади, Кини, Русији, Јужној Кореји и Сједињеним Америчким Државама. Више од 70 комерцијалних СМР-а се развија широм света, а њихова економска конкурентност тек треба да се докаже у пракси након што се примене.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Najprostije rešenje je da se struja ne izvozi i da se zabrani kripto rudarenje ! Što se tiče novih postrojenja treba DOBRO proveriti KO iza toga stoji i NIKAKO davati pare ili nekakve povlastice iz budžeta privatnicima !
slobodan
Meni se smejali kada sam to pricao da treba da uradimopre nekoliko godina.
Manje je više
Ko štedi, vredi. Ulagati pametno. Zabraniti kripto rudarenje. Ako ćemo sve da uvozimo, onda je čistije uvoziti struju.
Srki
Odmah krenuti u ulaganja i istraživanja.
Банатмен
Нестајемо биолошки и без нуклеарки.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.