Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Војници мучени после напада у „Добровољачкој”

У оптужници се наводи да су припадници ЈНА који нису убијени разоружани, заробљени и млаћени кундаком пушке, шакама, ногама по целом телу, избијани су им зуби и падали су у несвест
У нападу на колону ЈНА убијено је осам особа, а 24 су рањене (Фото архива МУП-а РС)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Оптужница коју је Тужилаштво БиХ подигло пре неки дан, а Суд БиХ потом потврдио у вези са случајем „Добровољачка улица” – сем постојања плана муслиманског руководства о нападу на колону ЈНА, која се у складу с договором мирно повлачила из Сарајева – тадашње муслиманске вође терети и за злочине и иживљавање над заробљеницима.

Они који нису страдали у нападу на колону који се десио у мају 1992. године, заробљени су, а потом мучени, наводи се у оптужници коју је Тужилаштво БиХ подигло против Ејупа Ганића, тадашњег члана Председништва РБиХ, и још деветорице оптужених.

У оптужници се наводи да су припадници ЈНА који нису убијени разоружани, заробљени и млаћени кундаком пушке, шакама, ногама, опасачем замотаним око руке по целом телу, а нарочито по глави, леђима и бубрезима. Избијани су им зуби и падали су у несвест, детаљи су из тужилачке документације која терети припаднике Територијалне одбране (ТО) РБиХ, МУП-а РБиХ и служби безбедности.

Ганића терете да је поступао супротно одлуци Председништва БиХ од 27. априла 1992. и договору од 3. маја те године, који се односе на мирну евакуацију војника и цивила запослених у бившој ЈНА.

„У више наврата противио се договору о мирној евакуацији колоне ЈНА, да би користећи ауторитет и утицај који је имао на руководни кадар Штаба ТО РБиХ, иако је знао да није био овлашћен да мења одлуке, подстрекавао руководни кадар ТО РБиХ да нареди припадницима да нападом пресеку и зауставе колону ЈНА”, наводи се у оптужници.

Ганић је, додаје се, саопштио мировним снагама УН и руководећим старешинама Штаба ТО РБиХ да договор о мирној евакуацији не важи, иако је знао да може да дође до убистава, рањавања и нечовечног поступања према лицима из колоне. „Потом долази до напада, а они који су преживели су брутално мучени, ударани по глави, леђима и бубрезима. Однос према свим заробљеним припадницима ЈНА био је понижавајући. Неке од њих су терали да се скину у доњи веш, а потом су им наношени снажни телесни и душевни болови и патња. Потом су заробљени припадници ЈНА организовано спроведени до зграде ДТВ ’Партизан’, где су физички и психички злостављани”, наводи се у оптужници. Приликом напада на колону ЈНА убијено је осам особа, а 24 су рањене.

Након вишегодишњег истраживања, Међународна експертска комисија за страдање Срба у Сарајеву установила је да је у том граду страдало 3.000 српских цивила и закључила како оружани сукоб у граду, у којем је било 211 логора, није почео војним операцијама, већ низом атентата које су починили криминалци које је упослио и наоружао СДА Алије Изетбеговића.

Међународни експерти су у извештају објављеном минуле године навели да су унутрашњу блокаду поставиле „Зелене беретке” почетком маја и да је тада постало немогуће напустити град.

„Кривична дела постала су широко распрострањена током априла и маја, почев од убистава српских полицајаца и војника ЈНА”, навели су међународни стручњаци, који су подсетили на „Директиву за заштиту суверенитета и независности РБиХ” од 12. априла 1992.

„У њој је СДС, као легитимна странка, означен као непријатељ и трупе су усмерене да нападну ЈНА и регионе са Србима. Војно и политички, ’директива’ није била ништа друго до објава рата СФРЈ и њеној савезној институцији ЈНА, као и српском народу у БиХ”, констатовали су експерти.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.