Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скупље задуживање је претња јавним финансијама

Још нема потврде да се Србија може суочити са проблемима у занављању дуга зато што није увела санкције Русији, а тест за то је продаја обвезница на међународном тржишту
(Новица Коцић)

Србији не прети рецесија, јавне финансије су стабилне, изјавио је пре неколико дана председник државе Александар Вучић. Проблем је то што је јефтином новцу дошао крај, а за Србију је важно да у наредном периоду, не рушећи државу и пореску политику, не пређе 60 одсто јавног дуга у БДП-у. Међутим, Србија се може суочити са проблемима у рефинансирању дуга зато што није увела санкције Русији, рекао је Вучић. Претходних месеци држава се више раздужила него што се задужила, односно вратила је 188, а позајмила 181 милијарду динара. Ипак, минус у државној каси расте, а дефицит републичког буџета у првом тромесечју износио је 72 милијарде динара. Подсећања ради, држава већ месецима приликом продаје обвезница на домаћем тржишту има мали проценат реализације.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да не зна на основу које информације је председник државе дошао до процене да се Србија може суочити са проблемима у рефинансирању дуга зато што није увела санкције Русији. Не знамо да ли је било покушаја да се занове неки дугови па то није било могуће. То што ми на домаћем тржишту не успевамо да зановимо дугове може да буде последица ниских каматних стопа које нудимо.

„Прави тест за то да ли постоје неке политичке препреке за рефинансирање нашег дуга је да ми на међународном тржишту капитала понудимо камате које би биле нешто веће од оних по којима се задужује Хрватска или Мађарска које имају мало бољи кредитни рејтинг од нас. На пример, за пола или један процентни поен. Ако по тим условима не би успели да се задужимо то би значило да постоји нека врста политичке препоруке да се не улаже у српске хартије од вредности. Али ако ми наставимо да покушавамо да се задужимо по каматама које су важиле прошле године то је потпуно нереално, јер игноришемо тржишне околности. И чињеницу да је инфлација у Европи велика и да су камате на дуг почеле да расту”, наводи Арсић. Додаје да су камате на дуг које ми нудимо на званичним државним аукцијама у Србији ниске и знатно ниже од инфлације у динарима и еврима што значи да морамо да их повећамо. Ми ове године треба да рефинансирамо 3,5 милијарди евра, плус за дефицит, односно овогодишњи минус у каси, а колики ће нам бити још не знамо.

„Морамо да рачунамо са већим каматама и скупљим задуживањем и да се суочимо са стварношћу. Некада су повољне међународне околности утицале да се задужујемо по ниским каматама, а сада се то мења. Не само због кризе у Украјини, већ и због инфлације, јер није економски природно да се неко, на дужи рок, задужује по каматама које су ниже од инфлације. То значи да онај ко кредитира губи на кредиту и да добије мању реалну вредност него што је дао”, објашњава Арсић.

Сматра да би Европска централна банка и раније подигла камате да није рата у Украјини, али ће сада повећање да одложи због рецесије која Европи прети. Повећање камата неће моћи да се избегне, али може да се одложи зависно од развоја ситуације. Тврдње да се држава више раздужила него задужила нису тачне, јер нам дуг расте, појашњава. Да смо се више раздужили дуг би се смањио. На то могу да утичу курсне разлике, промене између долара и евра па чак и кад се мало раздужимо то се не види. Међутим, наш дуг расте и ми смо се доста задужили од почетка године.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, напомиње да ће услови задуживања и рефинансирања бити скупљи у будућности. Рефинансирање више није повољно, није ни атрактивно као у време короне када је било могуће продужити рочност узимањем зајма са нижим каматама. То више није могуће. Постоји притисак да камате на дуг расту. Ризик за јавне финансије се повећава и ургентно је потребна опрезност и за будуће пројекте и за све друге расходе. Дефицит у буџету расте, а настаје, као и код других земаља, због трошкова за енергију. Питање је да ли ће бити даљег погоршања цена енергије.

„Ми немамо ризик преласка јавног дуга изнад 60 одсто БДП-а, али наша задуженост од 55 или 60 процената је тежа од нечије од 80 или 90 одсто, ако је том некоме кредитни рејтинг виши, самим тим и камате ниже. На пример принос на Хрватске обвезнице је два пута нижи него на наше. То што су они задуженији не значи да су у лошијој позицији, то је само један показатељ који потврђује оптерећеност дугом”, објашњава Николић.

На нивоу Европе чији се економски изгледи рефлектују на нас, фискалну позицију квари нагли раст приноса на државне хартије од вредности, односно цена задуживања. Нема више јефтиног новца, нити ће га наредних година бити, каже Николић. Дефицити ће се много теже финансирати. Тренутно је на финансијским тржиштима присутна појачана осетљивост. У условима инфлаторних притисака, које бележимо од средине 2021, тренд раста каматних стопа непосредно се одражава на раста приноса на државне хартије од вредности. Принос на 10-годишње референтне обвезнице европских држава почетком маја 2022. већ је достигао (или надмашио) ниво од пре пет година. Принос на немачке 10-годишње обвезнице је премашио један одсто, што је ниво који није виђен од 2015. године, односно од времена грчке дужничке кризе.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mislilac
U martu "imamo para", u maju "nema jeftinog novca", do toga da ce biti problema sa "javnim finansijama". Bas divno.
slobodan
Doslo vreme da se svedu racuni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.