Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Ниједна држава ЕУ није на путу да реши проблем гојазности

Истраживања показују да 60 одсто одраслих у Европској унији има прекомерну телесну тежину, а највише забрињава податак да су погођене и млађе генерације, па је чак једно од троје деце у унији гојазно
(Фото EPA-EFE/H.Jeon)

Европска потрошачка организација Беуц упозорила је државе чланице да се под хитно донесу одлуке које ће обезбедити здравије окружење и мере које ће смањити стопу прекомерне телесне тежине и гојазности у ЕУ. У најновијем извештају Светске здравствене организације који се односи на Европу наводи се да је забрињавајуће да ниједна држава ЕУ није на путу да ублажи овај проблем иако су се на то обавезали до 2025. године. Истраживања показују да 60 одсто одраслих у ЕУ има прекомерну телесну тежину или гојазност, а највише забрињава податак да су погођене и млађе генерације, па чак једно од троје деце суочава се с овим проблемом. У извештају се упозорава да није добро да се одговорност за овај здравствени проблем пребацује на саме грађане, уместо да се доносе мере у интересу јавног здравља. СЗО је нагласила да је врло важно то што се доносе мере против оглашавања нездравих намирница и хране, при чему се посебно циљају деца, те да је у том смислу неопходно донети и обавезујућа правила ЕУ. Генерална директорка Беуца Моник Гојан изјавила је да овакви подаци и стопе гојазности међу младима не изненађују.

– Иако владе и појединачне организације годинама знају шта је неопходно учинити да се ухвате укоштац с овом здравственом кризом, нису предузели никакве акције које би проблем решиле у целој популацији – рекла је Гојанова. Она је истакла да не постоје брза и лака решења за проблем који траје деценијама. Било је, међутим, много покушаја да се прекомерна тежина и гојазност смање, од означавања нутритивне вредности на производима, промоције здравих оброка, али је оглашавање нездравих намирница много агресивније и доступније млађој популацији, која се о томе информише преко друштвених мрежа.

– На исти начин као што се то чини с нездравим намирницама било би добро да се преусмери на здраву храну, која мора да постане широко доступна и приступачна. Опет је битно да се инсистира на означавању попут нутри-скора, који помаже потрошачима да доносе здравије одлуке – наводи се у истраживању и апелима за борбу против гојазности. Антрфиле

Оброци за неухрањену децу 16 одсто скупљи

Цене сирових састојака за припрему терапијских оброка за неухрањену децу порашће до 16 одсто због руске инвазије на Украјину и поремећаја на тржишту услед пандемије, процењује Уницеф, а преноси Танјуг. Без додатних финансијских средстава током наредних шест месеци, још 600.000 малишана може остати без основне терапијске хране – високоенергетске каше направљене од састојака који укључују кикирики, уље, шећер и додатне хранљиве материје, пише Ројтерс.

Уницеф није прецизирао колико би већа средства била потребна за одржавање програма медицинског третмана неухрањености код деце. У извештају се наводи да кутија специјалне хране која садржи 150 пакетића – што је довољно за шест до осам недеља третмана како би се озбиљно неухрањено дете здравствено опоравило – кошта у просеку око 41 долар. Поред ширих притисака на прехрамбену безбедност, укључујући и климатске промене, раст цена би могао да доведе до „катастрофалних” нивоа тешке неухрањености, упозорили су из Уницефа.

Озбиљна исцрпљеност од неухрањености, која подразумева да су деца премршава за своју висину, погађа 13,6 милиона деце млађе од пет година и доводи до смрти једног од петоро деце у тој старосној групи. Чак и пре рата и пандемије, двоје од троје најмлађих није имало приступ терапијској храни која је неопходна за спасавање њихових живота, саопштила је ова организација.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Прехарањеност и потхрањеност
То је системски проблем, слично ПЕТ и ПВЕ амбалажи. Суштина је у томе да приватне комапаније на оснуву производње, паковања и продаје некорисних (штетних) намирница и пића зарађују огроман профит, а успут продукују и огромне количине пластичне амбалаже, која, наравно, нема никакву употребну вредност па се зато и баца, чиме се готово неповратно загађује цела планета, како светско море, тако и копно. Потрошачке организације не могу да реше овај проблем, могу само да створе привид да га решавају.
M.I.
Bojkotovati američku "junk food", poput McDonald's-a i Coca-Cola-e, za početak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.