Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црна Гора подељена око иницијативе Отворени Балкан

(EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

ПОДГОРИЦА - Иницијатива Отворени Балкан, у којој су Србија, Северна Македонија и Албанија, ових дана је често тема у црногорској јавности, посебно након подршке коју је тој иницијативи дао премијер нове владе Дритан Абазовић, а против су прозападне странке предвођене ДПС-ом Мила Ђукановића.

Абазовић је по преузимању премијерске функције изјавио да је Отворени Балкан у складу са Берлинским процесом и да је региону потребно више поверења, боља комуникација, заједнички пројекти и више сарадње између влада.

Ђукановић, међутим, подржава Берлински процес у коме активно учествују све земље региона, док су у Отвореном Балкану, каже, само три. Сматра да је иницијатива Отворени Балкан потекла, како је рекао јуче у Приштини, у тренутку депресије када су земље региона изгубиле наду у европске интеграције.

Министарка европских послова Јована Маровић, како преноси Танјуг, сматра да све што би донело неку корист Црној Гори требало би разматрати и учествовати у унапређивању тог споразума, док професорка Гордана Ђуровић има другачије мишљење и сматра да Црна Гора не би требало да доноси исхитрене одлуке.

За њу је европска перспектива једино логична, посебно сада када се, како каже, ишчекују завршна мерила. „Постоји низ отворених питања, јесте да Црна Гора за сада све што постоји у оквиру Отвреног Балкана има на билатералном нивоу са државама у окружењу. Иако би и та иницијатива требало да донесе нешто добро и корисно онда би требало заједнички да унапредимо иницијативу”, казала је Маровић.

Она каже да је пуни потенцијал Отвореног Балкана могућ ако је укључено свих шест земаља, и ако су све четири слободе гарантоване.

„Ако идемо ка заједничком регионалном тржишту то подразумева да све државе имају корсити да заједнички одређују услове и да је то заиста корак напред у односу на све регионалне иницијативе”, каже Маровић.

Професорка Гордана Ђуровић, председница Црногорске паневропске ууније, сматра, међутим, да би приступање Црне Горе Отвореном Балкану био корак уназад. „Разлог је тај што треба променити национално законодавство. То је један прелибералан режим трговине, који задире у царински поступак и спољно трговинско радно законодавство, препеознавање диплома, образовање, безбедност хране и рад инспекцијских служби”, каже Ђуровић. Али не само законске, каже Ђуровић и додаје да је Балкан без граница и безбедоносни ризик.

„Ево најављено је да ћемо добити завршна мерила до краја године. Ако би се због ризика таквог режима кретања роба и услуга погоршала ситуација у области владавине права то не би ишло у корист Црне Горе, већ би имала контраефекат”, сматра Ђуровић.

Да се Берлински процес наставља, порука је коју шаље међународна заједница, казала је Ђуровић. То је уједно, каже, и позив да се не жури с Отвореним Балканом.

„Добро је да пратимо овај процес где ЕУ треба да се изјасни по том питању, а истовремено имамо и глас Вашингтона који каже јесмо за регионалне иницијативе, али наставак реченице али у којима је свих шест земаља”, рекла је Ђуровић.

Док су у влади сигурни да заједничким снагама Балкан може више и боље, такво отварање Црне Горе према новој иницијативи сматрају великим питањем. Ипак, важније је како ће Европа оценити жељу црногорске владе да улази у нове изоловане балканске творевине, закључила је Ђуровић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Uporno,i ne slucajno, se izbegava POPIS stanovnistva u CG,koji bi dao odgovore na mnoga otvorena pitanja i dileme..Ovako se stice utisak da CG-om vlada manjina,sa Dritanovom "manjinskom vladom" koju podrzava porazeni Milov DPS..
... i Kosovo u "Open Balkan", a nije država
Drit. Abazović podržava "Otvoreni Balkan" očigledno zbog Kosova (da se priključi), jer se i u tekstu, i zvanično u mnogim izveštajima navode šest država koje će biti članice "Open balkan". Koja je šesta država (Kosovo) to se prećutkuje (sigurno nije Hrvat. ili Sloven.). "Open balkan" je ekonoms. saradnja otvoren. granica- zašto se vezuje politički (u prvi plan očigledno za normalizac. odnosa: Kosovo u UN). EU je bila Ekonomsla Evrop. Zajednica -EEZ za ekonomiju koju čine države sa granicama!
Богдан Југовић
Црна Гора је подељена око свега и свачега. Да ли из тога следи да треба да се подели?
Лаzар
Ево, ја сам против, али ме нико није питао за мишљење. Као ни моју породицу, рођаке и пријатеље.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.