Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како обезбедити енергетску сигурност Србије

Треба одмах укинути мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и увођење нуклеарне енергетике у факултетску наставу на електротехничким, физичким и машинским факултетима у Србији
Далеководи за пренос електричне енергије (Фото А. Васиљевић)

Све стратешке активности у енергетском сектору Републике Србије треба да буду осмишљене тако да се обезбеди трајно испуњавање следећа три циља – поуздано снабдевање потрошача енергијом, стабилност цена енергије на економски оправданом нивоу, разуман ниво енергетске независности земље.

Један остварив, приближно оптималан, концепт даљег развоја наше енергетике могао би да изгледа овако: изградња трећег агрегата у ТЕНТ-у Б, снаге 620 мегавата (МW). Овај агрегат треба пустити у погон најкасније до краја 2027. године. Пре изградње и пуштања у погон ТЕНТ-а Б3 не треба искључити са мреже ниједан стари термоагрегат. Годину дана након пуштања у рад ТЕНТ-а Б3 треба да почне сукцесивно искључивање прве групе термоагрегата коју чине најстарије и најнеефикасније јединице укупне снаге 970 МW.

Тај процес би требало завршити закључно са 2030. годином. Ово подразумева да је ТЕ „Костолац Б3” пуштен у рад 2023. године и да поуздано ради са номиналном снагом од 350 МW. Тиме би први део процеса енергетске транзиције у Србији, у којем се врши замена 970 МW у старим термоагрегатима истим капацитетом у новим енергетски много ефикаснијим а еколошки много прихватљивијим јединицама, био завршен.

Изградња 2100 МW у ветроелектранама и 1900 МW у соларним електранама. Да не буде забуне, овде се не ради о независним производним објектима у приватном власништву него о електранама које треба да буду у власништву ЕПС-а. У складу са динамиком изградње ових електрана, треба приступити гашењу преосталих старих термоагрегата у ТЕ „Морава”, ТЕ „Колубара”, ТЕ „Костолац А” и ТЕНТ А укупне инсталисане снаге 1257 МW. Тиме треба да буде завршен други део енергетске транзиције у Србији. Процес замене старих производних јединица на угаљ, новим електранама које користе обновљиве изворе енергије, треба спровести у периоду од 2031. до 2040. године.

Изградња РХЕ Бистрица. Идеално би било ако би се ова РХЕ могла направити тако да има укупни капацитет пумпања од 1040 МW, на пример шест агрегата од којих сваки има снагу 175 МW, и енергетску запремину акумулационог базена од 555 ГWх (гигават сати). Треба планирати да РХЕ „Бистрица” уђе у погон до краја 2030. године. Друга РХЕ, ако буде потребна, требало би да буде изграђена до тренутка када две трећине горе поменутог капацитета у ветроелектранама и соларним електранама буде у погону.

У хидролошки просечној години и при бруто потрошњи од 34.667 ГWх колико је износила током 2021. године, додатна енергија потребна за пумпање износила би око 2856 ГWх. Због мањег капацитета РХЕ од укупног капацитета соларних електрана и ветроелектрана било би изгубљено око 35 ГWх њиховог збирног енергетског потенцијала који би износио 2212 ГWх из соларних и 5914 ГWх из ветроелектрана. Преостали термоагрегати, по три у ТЕ „Костолац Б” и ТЕНТ Б, укупне снаге 2822 МW произвели би укупно 17.521 ГWх. Постојеће проточне хидроелектране би допринеле са 9.207 ГWх, а акумулационе са 705 ГWх. Реверзибилне хидроелектране, укључујући и постојећу РХЕ „Бајина Башта”, произвеле бу укупно 1.999 ГWх. Увоз не би био потребан, а у систему би постојала резерва од најмање 620 МW. Производни капацитети наведене структуре били би довољни да покрију потребе потрошача у Србији и у врло сушној години са 90 одсто вероватноће појаве дотока, једино би при томе резерва у систему била смањена. У случају појаве још мањих дотока, што се дешава једном у 10 година, био би потребан мали увоз, што представља разуман и сасвим прихватљив ризик.

А шта треба да урадимо да бисмо обезбедили Србији енергетску безбедност и дуго после 2050. године? Изградња нуклеарне електране инсталисане снаге 3.000 МW, односно пет нуклеарних реактора снаге 600 МW сваки.

Требало би планирати да прва два од ових шест агрегата уђу у погон до краја 2050. године, два 2055. године, а последња два 2060. године. Са истом динамиком треба планирати и излазак из погона агрегата у ТЕНТ Б и ТЕ „Костолац Б”. Тиме би наша енергетска транзиција била завршена, мање-више у складу са Зеленим договором ЕУ, а уз добро одржавање и правовремену замену соларних панела и ветротурбина наша енергетска безбедност била би осигурана бар до краја овог века.

Међутим, дефинитивну одлуку о изградњи нуклеарне електране не треба донети одмах него тек 2035. године, зато што је разумно узети у обзир да у међувремену може доћи до неких великих технолошких скокова. Такође, можда би се могло десити да споразумом о нормализацији односа са албанским властима на Косову и Метохији добијемо право на коришћење неког дела резерви угља у Косовском басену. Колико год и једно и друго било мало вероватно, до 2035. можемо себи дозволити луксуз да пратимо светске научне и технолошке трендове, учимо и надамо се. Оно што међутим треба одмах да урадимо јесте укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и увођење нуклеарне енергетике у факултетску наставу на електротехничким, физичким и машинским факултетима у Србији.

Наравно, горе су наведени само најважнији елементи развоја енергетике Србије, они који би нам дугорочно обезбедили енергетску безбедност. Постоји, међутим, још огроман број мање или више важних елемената развоја, а најважнији од њих је свакако развој преносне мреже у складу са локацијама и инсталисаним снагама нових електрана.

Доктор електротехничких наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bosko Vukov
Za sada pa za narednih 15 godina, nikako !
Војничка дисциплина
@Joca Не мора Зорана Михајловић да буде министар, нити било шта, али они који су је ту поставили знају зашто су је поставили ту где су је поставили.
Vojkan
U Obrenovcu nema dovoljno uglja pa se dovozi ugalj iz Kostolca.
СТР "Уја"
Суштина одрживости ове веома добро утемељене анализе из које произлази статешко планирање лежи у само једној реченици: "овде се не ради о независним производним објектима у приватном власништву него о електранама које треба да буду у власништву ЕПС-а." Дакле, уколико Србију буду водили општи, државни интереси, интереси свих грађана, онда ће електроенергетски капацитети остати у власништву државе. У супротном, настављање руковођења приватним профитом одвешће Србију у електроенергетску пропаст.
dusan1
Demokratske države kao što je sada Srbija u kojima se (teoretski) vlast bira i menja na svakih 4-5 godina ako ne padne vlada ranije nemaju mogućnost planiranja a kamo li izgradnje bilo čega na duže staze ! Papir trpi sve. Lepe analize i predloge pametnih i školovanih možemo pročitati ali ako neko ko je trenutno na vlasti ne može da se materijalno obezbedi kad sa vlasti siđe sve to ostaju 'puste priče'i želje ! Nema lobiranja iz ljubavi nego svaka opcija ima u pozadini nečiji profit !
Joca
Za pocetak sklonite Zoranu Mihajlovic da ne bude ni blizu energetskog sektora. Dajte joj turizam ako bas mora da bude ministar.
Milomir
Zoranu bi trebalo klonirati, po jednu za svaki resor. A na tome što izluđuje nacional-boljševike mogu samo da joj dodatno čestitam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.