Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Куда плови једрењак „Јадран”

Вијао је „Јадран” на својим јарболима током девет деценија своје историје заставе шест земаља: Краљевине Југославије, Италије, Немачке, СФРЈ, СРЈ/СЦГ и Црне Горе, али никад Хрватске, па и овај угао гледања нимало „не навија воду на њихову воденицу”. Као ни на црногорску која је сутрадан по референдуму на највиши јарбол истакла највећу заставу икад на икаквом броду на свету – без иједног упита чији је стварно тај брод
(Фотодокументација „Политике”)

Деценију и по, с времена на време а по систему топло-хладно, Хрватска „дави” Црну Гору захтевом да им врате једрењак „Јадран” „украден” 1991. на који, како наводе, само они полажу право кључним аргументом да му је база био Сплит (лука „Лора”) до те ломне ’91, па је и 2021. испраћена дипломатско-вапијућим тоновима за коначни завршетак тог комшијског домунђавања.

Танак је то аргумент или, боље рећи, никакав ако се зна историјат брода од његовог упловљења у Тиват 16. јула 1933. из Немачке где је изграђен. Може ли за тон јачим аргументом Тиват оспорити хрватски захтев позивом на прву „Јадранову” луку, или историјским подвизима својих поморских капетана неутралисати, бар у овој приморској саги, позиве хрватске стране на, како неки рекоше, нарцисоидност своје поморске прошлости.

Непосредно пред осамостаљење Црне Горе, на неком дернеку Месића и Вујановића у Конавлима саопштено је да је тема „Јадрана” стављена у статус актуелности прве врсте, да би потом Вујановић ретерирао у обећању док је Месић уз саслужење неколико морнаричких часника тај сусрет окарактерисао као први корак добре воље да им Црногорци предају брод. А кад је сутрадан Подгорица уплатила 385.000 евра Хрватској на име одштете за нека поклана говеда (током рата) на фарми у Грудама, Сплит је такорећи почео да слави враћање једрењака.

Вијао је „Јадран” на својим јарболима током девет деценија своје историје заставе шест земаља: Краљевине Југославије, Италије, Немачке, СФРЈ, СРЈ/СЦГ и Црне Горе, али никад Хрватске, па и овај угао гледања нимало „не навија воду на њихову воденицу”. Као ни на црногорску која је сутрадан по референдуму на највиши јарбол истакла највећу заставу икад на икаквом броду на свету – без иједног упита чији је стварно тај брод. А да би се у међудржавном, кобајаги  кусурању, 2006. видело (одлучило) шта је чије – фалио је, никад донети, закон о покретној војној имовини државне заједнице СЦГ.

Има ли у, скоро па идеалном, загрљају шефова држава Црне Горе и Хрватске, у том, како обе стране кажу, једином комшијском спору потребе да се укључује трећа страна? Нема – а требало би и те како да се умеша и да аргументом над аргументима реши све нејасноће. Само једно питање – чијим новцем је купљен тај брод – морало би трајно да ућутка и актуелног „власника” брода и његовог северног претендента на исти.

Финансијски скенер за 1933. каже (подаци А. Млакар и Б. Антић) да је брод коштао 8.407.030 дин (622.743 дојч марака), да је Србија за ратну одштету у Првом светском рату добијену од непријатеља дала 86 одсто, а Јадранска стража (ЈС) као поморска организација југословенског карактера је прикупила преосталих 14 одсто новца. У структури донација ЈС највише су дали Сарајево, Зрењанин, Београд, Нови Сад, Скопље, Карловац, Марибор, итд. Занимљивост прве врсте је свакако да је Приштина дала више новца од Сплита.

Србија и њена војно-дипломатска гарнитура ћуте поводом хрватско-црногорских ојкања око брода. Опште је познато да је шанса пропуштена 2006. да се нешто учини у своју корист, кад су двојица случајних генерала с врха мутант државе СЦГ (Јокић и Понош) кабадахијски изјавили да су се они мирно договорили око поделе покретне војне имовине, за шта нису имали ни слово овлашћења за такав чин, испоставило се – самовољног, антидржавног и правно-криминалног карактера. Отприлике да су уз лозу и кафу један другоме испоклањали фрегате, подморнице, ракете, торпеда и сл., баш као да су им тетке и стрине то оставиле у наслеђе.

Аутор ових редова је с јесени 2006. био у тиму Форума за демократију и безбедност (ФДБ) где смо стручном методологијом израчунали да је у моменту раздвајања „два ока у глави” само у ефективама Ратне морнарице било 100 милиона долара, а Тадић и Коштуница су дозволили једном малолетном генералу да одлучи шта с том грдном имовином. Покушај ФДБ-а и његовог челника генерала Нинослава Крстића да тим елаборатом упали црвену лампицу у влади ради формирања мешовите комисије с владом ЦГ која би размотрила чврсто утемељене тезе из елабората није успео јер је генерал заустављен на прагу кабинета премијера Воје. Да се разумемо, нису Србији биле потребне ни подморнице ни капитални ратни бродови већ је требало сложити одговарајући међудржавни протокол о верификацији новонасталог стања или о поклону, итд. а све ради чистих рачуна и дуге љубави, која нажалост бестрага нестаде.

И да потом Србија, из морнаричког изобиља, узме само „Јадран”, процењен на осам милиона долара, па курсом пред Српску кућу на Крфу. Анкерисати га за обалу где би почасна посада од неколико официра, подофицира и морнара боље промовисала српску историју и традицију од свих оних, тада жуто окречених експертских крстарења по Охају, Напуљу или Бриселу, немилосрдно арчећи достојанство и ауторитет српске војске.

Потом  је Тадић, да колико-толико спаси углед свог мезимца „жутог” генерала, пожурио да с Вујановићем потпише неки протокол по којем би студенти наше Војне академије могли да користе „Јадран” за своје потребе. Колико је то била идеја кратке памети и српске збрзаности осведочили смо се у неколико наредних година.

Објективно гледано, сем фине слике за туристе на тиватским Пинама, брод и не служи више ничему – понеки коктел, модна ревија или свадба – али нема питомаца ни студената, нема комплетне посаде, нема одржавања – али у тој немаштини нађоше им истражни органи кокаин милионске вредности у кабинама. И зато је ваљда, ако има срамоте и морнаричке части, склоњен у Бар далеко од очију шире јавности, ево година и више.

Зато децембарско подсећање Загреба упућено Подгорици о „враћању” брода делује умивено у дипломатском смислу и нимало налик на онај, пре неколико година одаслан силеџијски захтев упућен влади Малте да не дозволи упловљење брода у њихове луке, или стављања ултиматума да Црна Гора неће видети Европску унију док не преда брод Хрватској.

Да на крају додам да никад ни миљу нисам пловио овим бродом, јер смо као подморничари припадали оној грубљој стварности Ратне морнарице, за разлику од салонске финоће на „Галебу”, „Јадрану” и „Јадранци” (Титова јахта). Али да не будем погрешно схваћен, пошто немамо море и не пловимо више, ова тема је шира и по морнаричким и по државним аспектима, од мојих подморничких успомена.

Пуковник РМ у пензији, подморничар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Од Ђердапа па до Јадрана
@Trifun Технички посматрано, не може Србија само да користи луку неке пријатељске поморске државе, као довољан услов за ш.б. "Јадран". Поред веза у луци, Србији треба и обучена посада брода (укључујући и резервну посаду), конкретно морнаричка јединица која би била стационирана у тој луци или у њеној близини. Осим тога, питање је и које и каве униформе би морнари носили, Војске Србије, или неке неутралне, односно какав би био статус брода - бојни (војни) или трговачки, односно туристичко-парадни?
Од Ђердапа па до Јадрана
Једрењак "Јадран", иако сагарађен новцем српске ратне одштете, треба да остане на Јадрану. Србија треба да одлучи коме ће да остане, Црној Гори, или Хрватској, или пак, Словенији. С друге стране, ако ЕУ и УН уваже мађарски став о историјском праву на Ријеку и Кварнер, можда једног дана Србија поклони или прода "Јадран" Мађарској.
Trifun
Srbija,iako nepravedno posle raspada Jugoslavije,nema izlaz na more,moze imati svoje brodove,koji ce koristi luku u nekoj prijateljskoj zemlji..Srbija nema potrebu da poklanja nekome svoju imovinu,posebno drzavama neprijateljski orjentisane prema Srbiji
Trifun
Kada se brak razvodi,ne deli se imovina koju su supruznici stekli pre braka,nego se samo deli zajednicki stecena imovina u braku..Po istom principu treba postupiti i prilikom podele imovine kada dodje do raspada drzave..Kupovinu broda "Jadran" finansirala je Srbija,sredstvima ( 86%) koje je dobila na ime ratne stete,kao pobednica u 1.s.ratu..Brod "Jadran"ne pripadne ni CG,ponajmanje Hrvatskoj koja je u 1.s.ratu bila deo porazene A/U monarhije..Isti princip treba primeniti na podelu teritorija..
Trifun
Isti princip treba primeniti na podelu teritorije..Hrvatska osporava granicu sa Srbijom na Dunavu (Sarengradska ada),sa ambicijom da predje na obalu Dunava u Srbiji,pozivaju se na A/U katastar .Treba ih podsetiti da su bili deo porazene A/U monarhije,a da su saveznici u Versaju priznali K.Srbiji,na ime ratne stete,prosirenje na delove A/Uteritorije..Po kom osnovu su komunisti zapadni Srem i Baranju dali Hrvatskoj? Te teritorije su se 1918. na Narodnim skupstinama direktno prisajedinile K Srbiji.
Vitko
Autor lepo kaže „da je Srbija za ratnu odštetu u Prvom svetskom ratu dobijenu od neprijatelja dala 86 odsto, a Jadranska straža (JS) kao pomorska organizacija jugoslovenskog karaktera je prikupila preostalih 14 odsto novca. U strukturi donacija JS najviše su dali Sarajevo, Zrenjanin, Beograd, Novi Sad, Skoplje, Karlovac, Maribor, itd....da je Priština dala više novca od Splita.“ Dakle brod nikako ne pripada ni CG ni HR već, bi morao biti predmet sukcesije imovine bivše SFRJ!
Иван Грозни
Карађорђевићи су укинули српску државност.
Slobs
Naravno, sve uvek pripada Srbiji. Nema veze što se JNA 50 godina finansirala iz sredstava savezne carine gde su republike SFRJ doprinosile prema ekonomskoj moći. Slovenija i Hrvatska najviše. Nema veze što jedino Hrvatska može da upotrebi Jadran kao školski brod i to za potrebe svih mornarica bivše Juge. Ajde da ga vežemo na Krfu, sa kojim nema blage veze!
XXY
K.Srbija ga je platila nisu Slovenija ni Hrvatska,a svi remonti od 1933 do danasnjih dana vrseni su u Remontnom Zavodu u Tivtu dje mu je i bila prva maticna Luka a zadnji remont je uradjen u Brodogradilistu u Bijeloj . Poslije II sv.rata u kom je bio potpuno unisten generalni remont opet u Tivtu, nikad u HR ili SLO.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.