Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико је изгубљено због изградње „Ђердапа”

Хидроелектране „Ђердап” (Фото Д. Јевремовић)

Изградњом хидроенергетског и пловидбеног система Хидроелектране „Ђердап 1”, шездесетих година прошлог века и „Ђердапа 2” седамдесетих извршен је мегаломански комунистички инвестициони подухват и највећа експропријација у Европи, непозната у цивилизованом свету. Све плодно земљиште изврсног бонитета, дуж читавог тока реке Дунав од Добре до Михајловца крајинског, потопљено је у дужини од око 150 километара. Шта је учињено, шта је нестало, осим земљишта? Флора и фауна, трајно је изгубљено мрестилиште за моруну, рибу од које се добија кавијар. Климатски услови су поремећени, нестала су насеља Добра, Доњи Милановац, Мосна, Голубиње, Текија, Сип, Давидовац, Брза Паланка, Михајловац...

Ова живописна насеља богата културно-историјским, етничким садржајем трајно су изгубљена, као и све аде и острва, од којих су најпознатији острво Пореч, средиште Поречке нахије, и Ада Кале, с претежно турским становништвом. Јесу изграђена друга насеља, али археолошко благо је трајно нестало. И још многа неоткривена и неистражена. Археолошко налазиште Лепенски Вир је дислоцирано, али је изгубљена аутентичност, баш као и Трајанов пут, а са тиме и ознака – „Под заштитом Унеска”.

А шта рећи о људима и њиховим емоцијама? Ненадокнадиво и неописано. Људској цивилизацији непознато. Нико никад није евидентирао колико је људи умрло од туге у том периоду. Нико није ни размишљао о томе. Било је то класично уништење једног великог подручја Србије, и то само због 20 одсто учешћа електричне енергије у укупном износу производње струје.

Шта се касније дешавало? Нова насеља су подигнута, углавном на брдовитом терену, јер равнице скоро више није било. Доњи Милановац је подигнут на клизишту. Изграђена је инфраструктура, путеви, понегде фабрике и хотели, али су сви или пропали, или су у фази пропадања. То доказује да је земљиште највеће богатство. Трајни „рудник хране”.

Водена маса која је уздигнута и на моменте подсећа на море, не само да није искоришћена, него је уназађена. Наша „бела” путничка флота уништена је још средином осамдесетих година прошлог века с образложењем да је нерентабилна. Као да је железнички саобраћај рентабилан. Највећи апсурд је да многа брдско-планинска станишта нису добила струју, иако су надомак бране.

Не треба ни полемисати о томе колико је изгубљено. Само треба пожелети да се никоме и нигде такав апсурд не догоди. Јер природа је трајна и зарад опстанка човечанства мора се сачувати.

Синиша Стојчић,
правник

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragoljub
Mnogo se izgubilo a mnogo se i dobilo. I Srbija i Rumunija i Evropa su dobili prohodnošću Dunava. A struja... Da nam je još 4 Đerdapa pa da pevamo. I kakve to sve ima veze sa komunizmom...
milan zaviša
A koliko u Srbiji ima ne obrađenog i zapuštenog zemljišta..
Djole
Da nije uradjeno sad bi struja bila bar 50 posto skuplja jer bi se manjak morao uvoziti. Kamo srece da je zavrseno jos par onih hidroelektrana sto je planirano.Sto se tice ekspropijacije naravno treba se nadohnaditi i komunisti su to uglavnom radili makar i polovicno.
енергетичар
Да ли сте се запитали колико је добијено? Годишња производња ХЕ Ђердап покрива око 20% потреба Републике Србије, и уделује са око 60% у производњи из извора обновљиве енергије у РС. И замислите... Након почетне инвестиције, та енергија је бесплатна! Тренутно је у плану још неколико већих пројеката. На пример ХЕ Ђердап 3 и РХЕ Бистрица. Надам се да ћемо моћи као друштво да се изборимо са изазовима који следе и да проценимо шта су нам приоритети. Романтизам или техноекономске анализе.
Miki
Ljudi na svetu, ima nas sada već blizu osam milijardi. Prostora treba, treba energije, treba poljoprivrednog zemljišta... Za planetu Zemlju bi bilo najbolje da nas nema. Ili bar da se na razmnožavamo dalje, da nas konstantno ima 1-1.5 milijardi. Al' šta ćemo, tu smo, množimo se.
Dragomir Olujić Oluja
Davno je izračunato da pod optimalnim uslovima – da nema kapitalizma, privatne svojine i profita kao generator „razvoja“, privatnog prisvajanja društveno proizvedenih dobara... – Zemlja može da „izdrži“ 155 milijardi ljudi! (Svi današnji stanovnici planete sa za proizvodnju hrane dovoljnih 700 m2 po osobi mogu da stanu na teritoriju Irana!)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.