Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пет векова прве кафане у Београду

Београд у 16. веку (Фото Википедија)

Ове године се прославља велики кафански јубилеј, с обзиром на то да ова установа прославља тачно 500 година од оснивања у Београду. Према историјским записима, прва кафана у Београду отворена је 1522. године на Дорћолу. Услед турбулентне историје нашег града, немамо више информација о локацији или имену. Оно што нам је познато је да је прва кафана у Београду служила само кафу, те је стога и скована реч за њу кафа-на. Иако је кафана пореклом са Истока, интересантан је податак да је Стамбол, престоница Османског царства, прву кафану добио тек 1555. године. По чему је Османлијама Београд био тако значајан да би се у њему отворила кафана, само годину дана пошто је Сулејман Величанствени освојио Београд, и даље је непознаница.

Београдска кафана је значајна јер је услед географског позиционирања допринела да кафа продре у Европу. Кафа је на територији Европе први пут била послужена после битке код Мохача. Наиме, услови које су поражени Мађари морали да прихвате били су понижавајући, а на крају су били послужени црном кафом. Како до тада нису ни видели ни пробали кафу, сматрали су је додатним понижењем, па су по повратку у логор изјавили: „и као врхунац понижења смо морали да попијемо црну чорбу”. И данас у мађарском постоји изрека „црна чорба тек предстоји”, тј. најгоре тек долази.

Временом кафа постаје уносна роба и с уживањем се конзумира, те је касније дошло и до отварања чувених европских (пре свега бечких и париских) кафеа, који постају стециште ученог света и чија репутација не јењава до данас. Српска кафана је, сасвим природно, временом еволуирала, тако да није више место на којем се служи само (и искључиво) кафа, већ и разна друга пића, али и национална јела. Тако је наша кафана добила двојаку функцију: постала је бар, а и ресторан.

За друштвени живот Србије кафана је врло значајна институција јер се током 19. и 20. века у њој одржавају важна дешавања. Светоандрејска скупштина је одржана у Великој пивари од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Познато је да су политичке партије осниване у кафанама, као и спортска друштва. Прва сијалица у Београду засветлела је 1881. године у кафани „Хамбург”, на углу данашњих улица Кнеза Милоша и Масарикове, где се сада налази, баш згодно, зграда „Електродистрибуције”, док су чувена браћа Лимијер организовала прву биоскопску представу у кафани „Златни крст” на Теразијама.

О свим књижевним делима и песмама написаним у кафанама излишно је говорити, јер би списак био изузетно дугачак. Кафане су цветале и после светских ратова у Београду и Србији, јер су биле стециште уметника, политичких странака, еснафа, агитатора, шпијуна и многих других. Нажалост, чини се да су после 2000. кафане посустале, те је мноштво чувених и старих кафана престало са радом и затворено због разних правних и финансијских разлога. Ипак, не треба сматрати да су кафане ствар прошлости, и у ери друштвених мрежа чија су оне биле претеча, јер су и две године пандемије доказале колико су жива реч и контакт с вољеним особама битни. А кафане су увек ту, са својим особљем, да нас дочекају када одемо с пријатељима или породицом на кафу, чашицу ракије, ручак, па и на прославу годишњице брака, дипломирања, матуре… Преживеле су свашта за ових 500 година на немирном Балкану, сигурно ће преживети још толико. У то име, живели!

Милан Дробњак,
туристички водич и дипломирани филолог арабиста

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Сулејман Величанствени је из Београда покупио све који су одржавали водовод и одвео их у Константинопољ да одржавају водовод који им је остао од Византинаца, а нису знали шта да раде са њим. Вероватно је доласком Београђана створен предуслов да се направи кафана у Цариграду, па је зато касније отворена од оне у београду. Наравно ово је моја конструкција, али можда није далеко од истине.
Земунац
Предраже препоручујем вам пут до Истанбула и потражите део града који се зове Београдска шума, па ћете ту наћи одговоре о Београђанима, које је Сулејман Величанствени одвео са собом.
Предраг
Јесте, и Римљани су од Београђана научили како се прави водовод.
др Слободан Девић
Ja sam se bre "skolovao" po kafanama! Ulica mi je bila osnovna skola, a kafana fakultet; bre ...
Povik
Mislim da pravi Beogradjanin od prilike kaže jedaenest puta “bre” u celom životu. A tih kafana gde se ući život od pisaca, urednika, direktora nema već pedeset godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.