Генералштаб као меморијално-културни центар

Трећенаграђени рад – аутори Богдан Ђокић, Марта Комљеновић и Исидора МилојевићАлекса Богдановић, Илија Срдановић и Алекса Рашић рођени су када су НАТО ракете у два наврата 1999. бомбардовале комплекс Генералштаба, а данас су они студенти прве године мастер студија Архитектонског факултета који су понудили лек за ране које нико већ 23 године не успева да санира у Улици кнеза Милоша. Идејно решење овог тима будућих архитеката победило је на студентском конкурсу за реконструкцију зграда Генералштаба приређеном поводом обележавања 125 година од рођења Николе Добровића, једне од најзначајнијих личности српске и југословенске архитектуре и пројектанта ансамбла зграда А, мањег објекта, и Б, већег здања са кулом. Главна тема студентског двостепеног такмичења који је расписао Архитектонски факултет био је објекат А, више оштећен и чијих је 5.000 квадратних метара порушено пре седам година.

Основ за уклањање тог дела комплекса послужио је елаборат ресорног министарства којим је, како је тада објашњено, утврђено да се он не може обновити и да представља опасност за безбедност људи и саобраћаја.

Зато су двојица Алекса и Илија том преполовљеном објекту по средини додали нови повезавши их и зграду А, просторног сведока НАТО агресије, претворили у меморијално-културни центар. Левом старом делу тог објекта вратили би оригиналну фасаду, док би десни према Немањиној улици оставили разрушен и обукли би га у стакло. Приземље и прва два спрата резервисани су за меморијални центар – сећање на бомбардовање Београда, док би на вишим спратовима били галеријски и простори за радионице и културне манифестације, каже Алекса Богдановић.

– Нови објекат осмислили смо тако да његове платформе имају рупе. Кроз њих бисте са партера могли да видите небо, односно оне симболизују ракете које су прошле кроз објекат. И осветљење тог уметнутог кубуса са ошупљеном фасадом и стакленим панелима било би такво да изнова евоцира сећање на те страшне експлозије – објашњава Богдановић.

Он каже да је његовом тиму овај конкурс био изазов јер је реч о реконструкцији споменика културе и објекта који је значајан за нашу земљу и да им је било задовољство да учествују у тој јавној архитектонској утакмици.

– У првом кругу конкурса за који смо имали месец дана половину тог времена провели смо у разговорима и промишљању какво решење да понудимо, а да не нарушимо аутентичну Добровићеву идеју и те објекте који иако значајно оштећени имају вредност – истиче Богдановић.

Сви учесници конкурса којих је било 20 биће награђени са по два ЕСП бода за ваннаставне активности, изузетак је седам тимова којима је жири доделио прву, другу и трећу награду и четири рада похвалио. Они могу да рачунају на по три ЕСП бода. Резултати ће, осим тога, бити и јавно промовисани: сви радови биће представљени на изложби у оквиру манифестације БИНА и презентовани у каталогу конкурса.

Он јесте био само студентска вежба, али би могао да буде и подстрек на коначно решавање тог архитектонско-урбанистичког проблема.