Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вештачко ђубриво је почело да поскупљује и пре пандемије

Иако је тај раст сада драстичан, поскупљење прихране, посебно урее, још од 2018. задаје главобољу пољопривредницима
(Фото EPA-EFE/Tannen Maury)

Минерална ђубрива апсолутни су рекордер у поскупљењу у сектору домаћег аграра и такве тржишне прилике све драстичније се одражавају на цене хране на домаћем и светском тржишту. У првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, минерална ђубрива поскупела су за 133,4 одсто, храна за животиње за 27 одсто а за проценат више и средства за заштиту биља, показало је најновије истраживање Републичког завода за статистику.

Иако и цене пшенице, кукуруза, соје... достижу историјске рекорде тај раст је ипак нешто мањи у односу на поскупљење ђубрива. На светском тржишту њихова цена почиње драстичније да расте још од јуна прошле године. Главни узрок је озбиљна криза у снабдевању гасом и другим енергентима због чега су највећи произвођачи масовно смањивали производњу и изазвали несташице.

Домаћи ратари су такве поремећаје осетили на почетку прошлогодишње пролећне сетве јер су им трошкови у производњи нагло увећани. То је ипак био само наговештај будућих дешавања јер је у другом кварталу 2021, у односу на исти период 2020. минерално ђубрива било скупље за 14,3 процента. Тада је највећи утицај на крајњу цену имало поскупљење хране за животиње и то за 31,3 одсто.

Вештачка ђубрива највише се употребљавају код узгоја кукуруза, јечма, соје и сунцокрета, али и воћа, поврћа и цвећа. Њиховом правилном употребом принос пољопривредних култура може бити увећан и до 50 процената. Заборавља се ипак да пандемија и криза у Украјини нису преко ноћи довели до раста цена прихране.

Комисија за заштиту конкуренције у свом извештају о анализа тржишта, од 2017. до 2019. године, објавила је како је у том периоду просечна продајна цена ђубрива имала растући тренд. Србија је највише ђубрива увозила из Русије, око 60 одсто, а потом из Хрватске, Аустрије, Мађарске и Румуније, али у далеко мањим количинама, објавио је портал „Агроњуз” крајем 2020.

У анализи се наводи да је наша земља тада највише увозила азотна и сложена ђубрива. Укупна просечна продајна цена, у трогодишњем периоду, повећана је за пет одсто, али је цена азотних порасла за 13 одсто, а урее, као најзаступљеније врсте азотних ђубрива на нашем тржишту за 17 процената.

Према наводима комисије, раст цене урее нарочито је био изражен у другој половини 2018. То би, како су тада нагласили, могло да буде последица стечаја јединог домаћег произвођача урее („Азотара”) што је условило преоријентацију на увоз. Други фактор поскупљења био је раст цена на светском тржишту у овом периоду.

Анализа је такође показала да су просечне продајне цене сложених ђубрива, за разлику од азотних имале негативан тренд. То се може објаснити чињеницом да се ова ђубрива у знатној мери на тржиште пласирају из домаћих извора, наводе представници комисије.

Укупна светска производња азотних ђубрива износила је у 2017. години 123 милиона тона. Највећи произвођачи у свету били су САД и Русија и ове две земље су покривале трећину светске производње. Велики произвођачи су и Канада и Индонезија.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojkan
Sva je sreća pa imamo svoje fabrike djubdiva
Maxim
Samo blesav čovek ne vidi da je sve ovo što se dešava u poslednje dve godine samo deo šireg plana.
Blesav
Naravno. I zna se ko je iza svega toga. Sigurno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.