У литру флаширане воде највећи трошак је нафта

У протеклих годину дана поскупљења су „зацрнила” стандард грађана. Званично инфлација је још једноцифрена и износи 9,6 одсто. За онога ко храну плаћа 50 одсто скупље статистички подаци су ирелевантни. Како би другачије и било када јунећи бут кошта 1.400 динара по килограму, а пре короне, на пример, цена му је била око 900 динара, годину пре тога 750.

Из Народне банке Србије (НБС) наводе да је инфлације увезена и да чак на њене две трећине не могу да утичу. Поскупели су енергенти, други примарни производи, јужно воће, кафа… Другим речима они кажу да својим мерама монетарне политике, а главна је референтна камата, могу да утичу само на једну трећину раста цена на мало.

Пре неколико дана Синиша Мали, министар финансија рекао је да се цена енергије уграђује у цену производа, те од тога директно зависи кретање инфлације и даље њен утицај на животни стандард грађана.

Милан Трајковић, заменик генералног директора сектора за економска истраживања и статистику у НБС, објашњава да увозна инфлација подразумева раст цена производа које доминантно увозимо. То су раст цена берзанске робе и свих разменљивих производа због повезаности тржишта и чињенице да је Србија мала економија и без или са врло мало трговинских баријера.

„Због тога што је Србија мала и отворена економија, сваки раст цена берзанске робе доводи до раста цена те исте робе и у Србији. Уколико је цена у иностранству већа, произвођач или трговац неће продати робу у Србији већ у иностранству. То се у највећој мери односи на пољопривредне производе где је преносни ефекат готово тренутан, али се односи и на све друге производе који се могу сматрати разменљивим. Највећи степен поклапања, односно степен корелације, је код цене кукуруза, који је један од најважнијих појединачних извозних производа Србије. Осим за исхрану, кукуруз се користи и у производњи бројних других производа као што су етанол, етилен, пластика, козметика, батерије, лекови, текстил”, објашњава он.

Раст цена енергената се директно или индиректно одражава на цену неколико хиљада различитих производа и услуга. Из НБС су дали илустративне примере увозне инфлације, то јест индиректног утицаја цене нафте на инфлацију. Тако амбалажа чини највећи део цене у производњи и у малопродајној цени флаширане воде. За производњу једне пластичне флаше од литра потребна је једна четвртина литре сирове нафте. С друге стране сирова нафта представља најважнију сировину у производњи полиетилена. Осам одсто целокупне светске нафте користи се за производњу пластике. Плус трошкови транспорта.

Амбалажа чини 15 до 30 одсто цене млечних производа. Она се код свих прехрамбених производа великим делом прави од нафте, јер је реч о пластици. Остале сировине које учествују у производњи амбалаже су у највећој мери картон и алуминијум. За производњу једне стандардне аутомобилске гуме треба 25 до 30 литара сирове нафте, а у случају оне за велика возила чак 100 литара сирове нафте. У производњи одеће две трећине материјала настаје прерадом петрохемијских производа који су директан производ нафтне индустрије. Прерадом нафте добијају се полиестер, најлон, акрил, еластин и други синтетички материјали. Од један до пет одсто светске нафте користи се за производњу синтетичких материјала.

Делови обуће, пре свега спортске, производе се од нафте и то гумени, вештачка кожа, пластични делови. У случају козметике чак 95 једињења која се користе у производњи су од сирове нафте, парафина, минералног уља, толуена, бензена, полиетилена, пропилена, пропил-алкохола, бутил-алкохолa.