Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
75. КАН

И мало ових наших филмских зачина

Изван главног програма јуче је приказан индијско-српски филм са Бранком Петрић, док ће 24. маја премијери француско-сенегалско-српског филма „Брана” у програму „15 дана аутора” присуствовати и наша министарка културе после посете штанду ФЦС-а
Индијски редитељ Р. Мадaван на снимању са Бранком Петрић (Фото: продуцентска кућа „Клокворк филм”)

Кан - Цео филмски свет сјурио се ових мајских дана у Кан, а зна се „где сви Турци, ту и мали Мујо”. Иако на 75. Канском фестивалу немамо филм каквог нашег редитеља, српска кинематографија се ипак представља кроз своја копродуцентска учешћа, али и традиционалним штандом Филмског центра Србије у оквиру заједничког изложбеног павиљона земаља Југоисточне Европе на Маршеу, тој великој пијаци филмова из целог света.

У атмосфери привида повратка у нормалност, иако пандемију ковида још нико није званично одјавио, на црвеном тепиху испред Театра Лимијер закорачио је јуче и Том Круз, као јунак наставка култног филма који га је својевремено прославио а сада има наслов „Топ ган: Маверик”, али и као моћна холивудска звезда којем фестивал приређује почаст. На Кроазети бука и галама, а ван тог главног фестивалског тока у радној атмосфери за компјутером, на штанду ФЦС-а затекла сам Гордана Матића, директора ове институције и филмског сценаристу и редитеља.

– Наша мала делегација присутна овде у Кану, ради на великом броју различитих изазова који би требало да донесу бољитак нашој кинематографији. Неколико месеци раније договорени су састанци на највишем нивоу кинематографске сарадње са представницима Јужне Кореје, Турске, Француске, Италије и Велике Британије. Учествоваћемо и на годишњем скупу Евроспских филмских фондова (ЕФАД) и Евроспке филмске Академије (ЕФА), а важни састанци нас очекују и са директорима регионалних фондова о усклађивању правила и синхронизацији календара мањинских копродукција – каже за „Политику” Гордан Матић.

Гордан Матић на штанду ФЦС у Кану (Фото: Д. Лакић)

Док обавља своје дужности у индустријском делу Канског фестивала, Матићев филм „Пуцњи у Марсеју”, о убиству краља Александра и суђењу атентаторима, управо се приказује на фестивалу у Монтреалу, после успешног учешћа и на фестивалима у Сарагоси (Шпанија), Чикагу (САД), Братислави (Словачка), Сингапуру, Анкари (Турска) и Болоњи (Италија). Следи ускоро и приказивање на фестивалима у Паризу, Кошицама, Москви, Пули и на Сицилији.

Изнад његовог канског радног стола стоји плакат филма „Брана” сенегалског редитеља Алија Шерија, који ће светску премијеру, уз присуство наше министарке за културу Маје Гојковић и српске делегације имати 24. маја у оквиру паралелног и независног програма „15 дана аутора”. Србија у овом филму учествује као мањински копродуцент (Владимир Перишић и Вања Милановић), уз француске, немачке и сенегалске партнере, уз финансијско учешће нашег Министарства за културу преко конкурса Филмског центра Србије.

На исти начин је подржано и учешће Србије у копродукцији индијског блокбастера „Rocketry: The Numbi Effect” популарног индијског глумца Р. Мадавана који је сада дебитовао као редитељ. Овај филм који је својим великим делом снимљен у Србији уз учешће великог броја наших филмских радника и легендарне глумице Бранке Петрић, јуче је имао своју канску премијеру у оквиру програма „Почасна земља 75. Канког фестивала”, а то је ове године управо Индија са својом богатом и разноврсном кинематографијом.

Српски партнер у овом индијском филмском хиту је продуцентска кућа „Клокворк филм”, а међу глумцима и Рон Донаки, Филис Логан, Винсент Риота, као и боливудске звезде Шак Рук Кан, Раџит Капур, Рави Раџавендра. Коментаришући за „Политику” учешће овог филма у Кану, оснивач „Клокворка” Алек Ценић каже:

– Вест о учешћу филма на Канском фестивалу примили смо са великом радошћу и искреним поносом, будући да је наша продуцентска кућа била ангажована за снимање овог значајног биографског дела о чувеном индијском ракетном научнику Намбиju Нарајану. Филм је сниман у Србији током јуна 2019. године уз ангажман више од две стотине домаћих филмских радника на локацијама широм Београда и Панчева, од којих су неке и заштитни симболи главног града: Унивезитетска библиотека, Архитектонски факултет, Астрономска опсерваторија на Звездари, Војнотехнички институт, Музеј ваздухопловства, Институт за физику ...

На примеру реализације овог индијско-српског пројекта показало се зашто је Србија једна од тренутно најатрактивнијих дестинација за долазак иностраних продукција. И то треба добро искористити и даље развијати. Ако већ дуго немамо наш прави домаћи филм у Кану, бар да додамо другима мало наших филмских зачина...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Pan
Čemu ovaj balkanizam za početak teksta o festivalu u Kanu: "Цео филмски свет сјурио се ових мајских дана у Кан, а зна се „где сви Турци, ту и мали Мујо”?
Rade
Цео филмски свет сјурио се ових мајских дана у Кан...ali bez Rusije, oni nisu "podobni". Njihova kinematografija je zanemarljiva....ha ha ha ha...dalje nisam ni citao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.