Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавно здравље на удару климатских промена

Све је видљивија веза између климе и кардиоваскуларних, респираторних болести, карцинома респираторног тракта, дијабетеса...
Због све чешћих врелих дана више је и здравствених тегоба (Фото А. Васиљевић)

Како климатске промене утичу на здравље и шта лекари предлажу кад је реч о очувању животне средине, била је тема недавног онлајн панела који је Институт за јавно здравље Војводине организовао поводом Европске недеље јавног здравља. Све је видљивија веза између климе и кардиоваскуларних, респираторних болести, карцинома респираторног тракта, дијабетеса, увећавања векторских заразних болести. Зато статистика о просечном годишњем повећању температуре, квалитету вода, стању ваздуха, проблемима са одлагањем отпада није важна само борцима за заштиту природе, већ и  лекарима који брину о јавном здрављу. Повећање температуре један је од основних елемената који се прати, а зависи од коришћења фосилних горива, рекла је др Сања Бијеловић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине.

 Температура даље изазива све промене на земљи: утиче на ниво воде, водостаја, поплаве, различите топлотне ударе, суше… Све то доводи до загађења ваздуха којем је изложено 99 одсто популације. Присутан је, негде мање, негде више, проблем са водоснабдевањем, повећава се број векторских заразних болести – упозорила је др Сања Бијеловић.

Она је додала и да је у Новом Саду тренутно на делу тренд побољшања квалитета ваздуха, али да је и даље присутан, као и у целој земљи, проблем честица прашине величине 10 микрометара. Др Сања Бијеловић указала је и на резултате најновијих истраживања која показују да се у источној Европи, поред индивидуалних ложишта, у врху листе загађивача ваздуха налазе пољопривреда и честице прашине које доносе ветрови, док је саобраћај пао на пет место.

– Нови Сад је изместио тежак саобраћај ван града, увео кружне токове, повећао број линија градског саобраћајног превоза на којима возила, уместо фосилних горива, користе гас, повећава се и број бициклистичких стаза, прати се квалитет ваздуха. Али требало би да се инсистира на озелењавању града, као и на заштити од честица прашине око грађевинских објеката, као и на подизању капацитета управљања отпадом које не зависи само од локалне самоуправе - објаснила је др Сања Бијеловић шта још треба Нови Сад да уради како би унапредио јавно здравље.

Климатске промене посебно су изражене у градским срединама које се суочавају са смањењем зелених површина на рачун паркинг простора или нових стамбених јединица, проблемима миграције, безбедним и квалитетним водоснабдевањем. Др Душана Аврамовић из Градског завода за јавно здравље Београда истиче да климатске промене не погађају све градове једнако.

– Што већи град, то су веће и промене. Климатске промене делују на све аспекте здравља, а не само по питању заразних болести. Од почетка мерења температура у Београду, 14 од 15 најтоплијих лета су забележени од 2000. до 2020. године. Наша статистика је показала да постоји повећана смртност код особа које имају проблема с респираторним трактом, а старије су од 65 година, када је температура значајно виша.  Истовремено у Београду се суочавамо са све топлијим летима, па је од 2015. до 2021. током летњег периода у главном граду забележено 60 тропских дана и 42 тропске ноћи. Дакле, два месеца су владале тропске температуре. Одговор на то дале су све градске службе кроз заједнички приступ тако што су одређене зоне осетљивости и тамо се, када дође до топлотног таласа, одмах постављају мобилне цистерне са пијаћом водом. Нажалост, нећемо имати прилике да се вратимо у прошлост и зато треба да прихватимо да смо и као људи и као лекари део природе и животне средине. Све мере без јавне речи лекара превентивне медицине лако би биле запостављене, рецимо, врло лако би се све заборавило и свет би се опет окренуо фосилним горивима – истакао је др Аврамовић важност улоге лекара у очувању животне средине.

Учесници панела подсетили су и да је јавно здравство на првом месту кад је реч о свим променама које изазива клима, а да је превентивна медицина нешто на шта се не сме заборавити ни у једном моменту. Гласноговорници јавног здравља у сталној су бризи да ли подаци који прате – о квалитету ваздуха, подземних и површинских вода, нивоу буке – стижу у виду разумљивих информација до грађана.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владавина полуписмених
Термин "јавно здравље" неспретно је изведен из термина "здравствена заштита", који је био у основи свих државних завода, на пример Покрајинског завода за здравствену заштиту (становништва АП) Војводине, Републичког завода за здравствену заштиту (РС), те мреже градских и окружних завода. Раније, те установе су се звале хигијенски заводи, а сада је некоме пало на памет да називе преведе са америчког енглеског, па је "publiс+ health" уписао у Интеренет преводилац и добио термин "јавно здравље".
ANGLICIZAM
"Јавно здравље (дословним превођењем термина енгл. public health) или народно здравље је друштвено деловање којим се жели побољшати здравље и квалитет живота и продужути животни век целокупног становништва неке земље или простора на Земљи..." - Čudim se ja otkud najednom meni nepoznat izraz. Kad se već odomaćila "organska hrana" onda može i "javno zdravlje". Frajalica miko fo!
Земунац
Мени администратор није одобрио коментар на ту тему и питам се да ли ће и сада. Модерни политичари или ко већ одлучује о томе су променили појам ''народно здравље'' у ''јавно здравље'' да ли копирајући Енглезе, или их је термин ''народно'' подсећао на комунисте. У сваком случају не знају да су термин ''народно здравље'' код нас увели још др Милан Јовановић Батут и његови савременици и да је он много старији од 1945. године.
tajni građanin
Јавно здравље... Prvi put čujem za taj termin. Postoji li i nekakvo tajno zdravlje?
Za gadjenje
Ma, jok, bre, nista nije tacno sto tvrde strucnjaci, jer su glavni zagadjivaci svetski volovi i krave, narocito one vrste koji su propagirane kao oplodna i veliko mlecna grla. Sve zivo na ovom svetu su zagadjivaci samo nisu razno razna sokocala, poput najnovijih satelita koji zrace, aviona koji ispustaju "meleme" po svetu i najnoviji tipovi raznovrsnih raketa koje u sebi nose razdrazujuca hemijska i druga sredstva koja uticu na raspolozenje svetske populacije. Mozda je to "sreca" u nesreci?
Gordana
upravo si dobro rekao volovi i krave se ubrajaju medju glavne zagadjivace jer emituju metan, azot suboksid koji snazan GHG!
Gordana
novinarka V Arandjelovic se vec dokazala sa netacnim tekstovima. ne znam da li ona to namerno pise ili nije dovoljno informisana. Primera radi za Cutu je napisala hvalospeve u serijalima, te je u poslednjem hvalopsevu napisala da je zavrsio fakultet dramskih umetnosti i da je radio u Bitefu. To su tkave dezinformacije jer covek nije zavrsio FDU, dosao do druge godine a u bitefu nikada nisu culi za njega. Toliko o nezavisnom novinarstvu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.