Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

План Брисела за спасавање украјинских житарица

Једна од идеја је да се блокиране црноморске луке замене речним на Дунаву и повећају капацитети железничког транспорта
(Фото EPA-EFE/Sergey Dolzhenko)

Европска комисија је у трци са временом како би помогла у допремању украјинских житарица које су блокиране у силосима од када је Русија прекинула њихово отпремање преко црноморских лука. То би, како се наводи, умирило раст светских цена хране.

План Брисела је да се стандардне руте силом прилика заобиђу, а као главни партнер настојања запада да на глобално тржиште врати украјинско жито помиње се Пољска чије су луке наводно већ спремне за „специјалну акцију”.

Како преноси „Политико”, ово подразумева повећање капацитета у друмском и железничком саобраћају, али и набавку бродова и обезбеђивање бесплатних складишта у државама ЕУ где би се чували вишкови. Пре сукоба с Русијом, Украјина је између 80 и 90 одсто примарних пољопривредних производа извозила преко лука у Црном мору. Три четвртине производње житарица је ова земља извозила, што је петина укупног годишњег извозног прихода Украјине. Сада се процењује да је око 40 милиона тона житарица и даље у силосима јер је онемогућен приступ најважнијим лукама као што су Одеса и Марупољ.

– Половина ових количина морала би да буде извезена до краја јула. Проблем који покушавамо да решимо није регионални или европски већ глобални – изјавила је током представљања плана Адина Валеан, европска комесарка за транспорт. Разлог су, наравно, потребе тржишта за житарицама али и ослобађање силоса за нови род из јулске жетве.

Да би се у највећој могућој мери апсорбовале количине које су претходно ишле преко украјинских морских лука, сви видови транспорта морају бити мобилисани до максималног капацитета, наводи се у стратегији. Чини се да ова замисао неће бити лако спроводива из многих па и техничких разлога. Како овај лист наводи „лакше је рећи, него учинити”. На граничним прелазима у Украјини, Румунији и Пољској вагони натоварени житарицама чекају и по две недеље. Украјински возови користе шире колосеке него државе ЕУ са којима се граничи што компликује пребацивање робе која се отпрема даље на европско тржиште.

Адина Валеан је рекла како је тражила од националних власти да дају приоритет извозу житарица у односу на друге испоруке и још једном позвала државе ЕУ да коначно одобре њен захтев да се привремено дозволи да више украјинских и молдавских камионџија уђу у земље уније.

Поставља се питање да ли је на овај начин могуће зауздати цене хране које су отишле у црвено и задају бриге европским потрошачима. Међутим, Валеанова одговора да се Брисел не бави бизнисом у извозу хране већ да покушава да обезбеди бољи транспорт и споји понуду с тражњом.

За превоз 20 милиона тона житарица, како је већ израчунато, потребно је чак 10.000 баржи и готово 300 великих бродова. Једна од идеја је да се успостави транзит кроз Румунију: од украјинских дунавских лука (Рени, Измаил, Уст-Дунајск) дуж Дунава до румунске луке Констанца, где би се жито претоварало на морске бродове за испоруку потрошачима у другим земљама. Помиње се и извоз преко бугарске луке Варна.

Први проблеми се већ појављују – транзит Дунавом у Румунију ограничен је недостатком квалификованог особља на бродовима.

Истовремено, Пољска се усредсређује на повезивање украјинског извоза са сопственим балтичким лукама, Гдиња и Гдањск. Пољска би такође логистички могла да одигра кључну улогу у овом послу. Већ се помиње формирање украјинско-пољског предузећа које би заједнички било ангажовано на извозу и испоруци житарица и на светско тржиште преко Европе. Ипак стручњаци сумњају да планирани терет може тек тако и у кратком року да се пребаци европском железничком инфраструктуром.

Руски портал Украјина пише да је у априлу претовар терета у дунавским лукама Украјине учетворостручен на 850.000 тона. Надлежни верују да се може повећати на више од милион тона месечно, али да речне луке генерално никако не могу да конкуришу морским.

Шеф УН за храну Дејвид Бизли позвао је средином протекле недеље руског председника Владимира Путина да отвори луке на Црном мору „ако уопште има срца”. Убрзо је уследила и порука из Москве. Уколико би Русија послушала апел Уједињених нација за отварање приступа лукама на Црном мору, онда би требало да се размотри укидање санкција Русији, саопштено је из руског министарства спољних послова.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sasa
Lazu spremaju se da otmu zito za sebe
Radmila P.
Rusi su pre bar tri nedelje iz okoline Harkova ukrali između ostalog i 40.000t pšenice i sve odvezli teretnim vozovima. Na netu imate snimke provala u radnje i krađe svega i svačega.
kim philby
bravo FSB. tako se to radi
Dragan D
Нешто ми овде није јасно. Ти Европљани у Украјину успевају (бар тако сами кажу) да доставе хилјаде тона оружја и муниције а не могу истим путем и истим средствима да врате то жито до својих лука па вози даље. Сад се нешто сетили јер су изгледа укапирали да им прича нешто не држи воду па дај сад кукњаву на другу страну. Ово ме подсећа на Сарјево деведесетих, кукњава о хуманитарним коридорима а кад Срби провере камионе они пуни муниције!
Djole
Brisel izvlaci zito iz zemlje u kojoj se vodi rat i gde se zetva verovatno nece obaviti ili na vrlo malim povrsinama i verovatno ce nastupiti glad. Ukraina ostaje bez nafte i goriva i za svoju vojsku mogu da zamislim kako je tek poljoprivrednim proizvodjacima. Najveca glad ce biti u Africi i Ukraini, Novorusiju ce snabdeti Rusija hranom ali ko ce snabdeti ostatak Ukraine? Ameri zaradjuju pare preko kredita na zajam i oruzija a ovi Evropski lesinari kupe mrvice profita na racun gladi u Ukraini.
Sputnjikovijada
Čista fikcija.
slavkoD
Koliko je Ukrajina bila drzava za licno bogacenje i pranje novca,tek sada mozemo da vidimo.Nego sve mi se cini i da Risija i Kina i Indija,imaju drugacije interese. Ako nema zita ko ce "kupiti"socijalni mir,npr u Jordanu,Egiptu.Maroku?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.